Мађарско-румунски рат (1919) — разлика између измена

м
→‎Освајање Будимпеште: Немогуће је да батаљон има 84000 људи, то је величина армије, батаљон има 500-1500 људи. Исто важи за батерије које имају 2-6 топова. Исто је и за коњичке ескадроне.
м
м (→‎Освајање Будимпеште: Немогуће је да батаљон има 84000 људи, то је величина армије, батаљон има 500-1500 људи. Исто важи за батерије које имају 2-6 топова. Исто је и за коњичке ескадроне.)
 
[[Датотека:RomanianCavalryBudapest.png|мини|десно|250п|Улазак румунске коњице у [[Будимпешта|Будимпешту]]]]
Румунска војска је након победе на Тиси своје бесарабијске трупе пребацили на запад упркос неслегању опозиционе фракције Антанте. За прелазак преко Тисе ангажовано је 119 батаљона одса којих су неки имали од поукупно 84.000 војника, 99 артиљеријских батерија одса поукупно 392 топова и 60 коњичких ескадрила одса поукупно 12.000 људи. Мађари су ефикасно користили артиљерију, гађајући области где су се румунске снаге концентрисале. Између 27. и 29. јула Румунске снаге су тестирали снагу мађарске одбране вршећи на њу мали притисак. Коначно су одлучили да пређу Тису у близини [[Феђвернек]]а где се река улива. Прелазак код Феђвернека покривале су разне мање оперицаје на другим местима, које су имале задатак да одврате непријатеља од месте где ће се догодити стварни напад, водећи с њим интензиван артиљеријски дуел. Румунским војницима је пошло за руком да изненаде мађарске код Феђвирнека, који су се 31. јула одлучили да напусте Тису и да се повуку у правцу Будимпеште.
 
Румунске снаге су наставиле са притиском на мађарску војску, гонећи је у правцу Будимпеште. Позиције мађарске војске су се убрзо свеле на одбрану главнога града Будимпеште. Јужна група мађарских армија је капитулирала 1. августа 1919. године након борбе код [[Солнок]]а. Бела Кун затим одлази у егзил преко [[Аустрија|Аустрије]] у [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Русију]]. Од 3. августа северна група мађарских армија нашла се у румунском окружењу и морала је убрзо потом да капитулира. Румунска војска је затим напала Будимпешту, а убрзо и [[Ђер]], где се завршило њено напредовање. Прве румунске јединице које су ушле у Будимпешту 3. августа у вечерњим сатима биле су три ескадриле 6. коњичког пука 4. бригаде под заповедништвом генерала Ресескуа. Само 400 људи са два топа били су надлежни да окупирају град и одрже га све до поднева 4. августа, када је највећи део румунске снаге ушао у Будимпешту одржавши кроз њен центар параду испред свог команданта, генерала [[Трајан Мошоју|Мошојуа]].
437

измена