Мађарско-румунски рат (1919) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м →Освајање Будимпеште: Немогуће је да батаљон има 84000 људи, то је величина армије, батаљон има 500-1500 људи. Исто важи за батерије које имају 2-6 топова. Исто је и за коњичке ескадроне. |
||
Ред 147:
[[Датотека:RomanianCavalryBudapest.png|мини|десно|250п|Улазак румунске коњице у [[Будимпешта|Будимпешту]]]]
Румунска војска је након победе на Тиси своје бесарабијске трупе пребацили на запад упркос неслегању опозиционе фракције Антанте. За прелазак преко Тисе ангажовано је 119 батаљона
Румунске снаге су наставиле са притиском на мађарску војску, гонећи је у правцу Будимпеште. Позиције мађарске војске су се убрзо свеле на одбрану главнога града Будимпеште. Јужна група мађарских армија је капитулирала 1. августа 1919. године након борбе код [[Солнок]]а. Бела Кун затим одлази у егзил преко [[Аустрија|Аустрије]] у [[Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|Русију]]. Од 3. августа северна група мађарских армија нашла се у румунском окружењу и морала је убрзо потом да капитулира. Румунска војска је затим напала Будимпешту, а убрзо и [[Ђер]], где се завршило њено напредовање. Прве румунске јединице које су ушле у Будимпешту 3. августа у вечерњим сатима биле су три ескадриле 6. коњичког пука 4. бригаде под заповедништвом генерала Ресескуа. Само 400 људи са два топа били су надлежни да окупирају град и одрже га све до поднева 4. августа, када је највећи део румунске снаге ушао у Будимпешту одржавши кроз њен центар параду испред свог команданта, генерала [[Трајан Мошоју|Мошојуа]].
| |||