Жигмунд Луксембуршки — разлика између измена

После неуспелих преговора са далматинским градовима, Твртко је прешао у напад. У другој половини маја његова војска је опет опустошила сплитски крај, док се истовремено у [[Котор]]у спремала његова флота. Кад су чули те вести уплашени Сплићани су 10. јуна упутили Жигмунду једног речитог [[Фрањевци|фратра]], да му изложи тежак положај града. У случају да краљ не може да им помогне, фратар би требало да га убеди да им дозволи да се сами определе ''без жига велеиздаје'' или да пред племством изјави да Сплићани скидају одговорност са себе.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=243}} Ако им краљ и великаши обећају помоћ, фратар је требало да пренесе, да ће је Сплићани чекати најдаље до краја јула, а да ће после тога поступити по својој савести.{{sfn|Ћоровић|1989|p=243}}
 
[[Датотека:Sigillum Sigismundi 1389 et 1395.png|250п|мини|лево|Печат који је Жигмунд користио између 1389. и 1395. године. На аверсу је краљев лик, а на реверсу грб Угарске.]]
Колико год да су биле озбиљне молбе и поруке Сплићана, Жигмунд је само могао да их позове да верују и да устрају. Он је, заиста, помишљао на да крене у поход против Твртка и почео је да се спрема за борбу, али је читав план био напуштен или због других државних питања или због недовољног одзива. Иако су се бојали Твртка, Сплићани му се нису покорили. Напротив, почели су да раде на формирању одбрамбеног савеза далматинских градова, у који су ушли и неки хрватски кнезови. Њихов закључак о томе донесен је 28. августа, када је њихов грађанин Петар Зорић добио задатак да позове у савез Шибеник и Скрадин и хрватску властелу [[Нелипчићи|Нелипчиће]], [[Угринићи|Вида Угринића]] и, према потреби, крбавске кнезове. Савез је, очигледно, био уперен против Палижне и Твртка, а његов коначни циљ било је освајање Клиса.
 
Анониман корисник