Жигмунд Луксембуршки — разлика између измена

 
=== Предаја Далмације ===
[[Датотека:Kraljevina Bosna 1391.png|250п|мини|десно|Краљевина Босна после присвајања далматинских области.]]
Док се главнина босанске војске још увек налазила на Косову, у јулу 1389. године бан Ладислав успео је да освоји Клис и потисне Босанце из неколико утврђења. Међутим, осигуравши се да Турци овог пута неће нападати Босну, краљ Твртко је крајем августа упутио нове чете у Далмацију да поправе положај и поврате изгубљено. Сјединивши се са Палижном и остацима његових трупа, босанска војска је већ крајем септембра палећи продрла све до самих капија Задра. Њихови напади, који су се понављали до дубоко у јесен, приморали су уплашени град да се обрати свом суседу Ивану Франкопану, молећи га за што хитнију помоћ. Крчки кнез се тада налазио у сукобу са крбавским кнезовима, па је његова помоћ од 400 коњаника стигла тек 16. новембра, дан после једног тежег напада Босанаца на задарски котар. 20. новембра ова војска је са 1000 Задрана и 200 [[Паг (острво)|Пажана]] пошла на град Врану, коју је већ опседао бан Ладислав.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=244}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=247}} У две тешке борбе, 22. и 24. новембра, Палижна се са својим људима храбро борио и био рањен, али није могао да савлада савезничку војску.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=247}} Тек у трећој бици, 10. децембра, Босанци су савладали савезнике, који су се ''срамно'' ({{јез-лат|turpiter}}) повукли у Задар. Брзо после тога, 15. децембра, повратили су и Клис, вративши границе на стање пре угарског напада.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=244}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=247}} Млетачка република обавештавала је угарски двор о босанским успесима, јављајући отворено да су далматински градови у великом страху и недоумици, такође, и да се Твртко потпуно определио за напуљски двор, при чему изјављује да све ради у име Ладислава Напуљског.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=247}}
 
Анониман корисник