Жигмунд Луксембуршки — разлика између измена

Жигмунд је имао среће што је Твртко умро у марту 1391. године, пре него што је успео да склопи брак са кћерком [[Војводство Аустрија|аустријског војводе]] [[Албрехт III Аустријски|Албрехта III Хабзбуршког]], који би Жигмунду донео још једног моћног непријатеља и много проблема.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=245}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=249}} Дознавши за смрт Твртка, у последње време свог супараника, Ладислав Напуљски се прогласио за [[Списак хрватских владара|краља Хрватске и Далмације]].{{sfn|Хорват|1924|p=245}} Истовремено кад и Твртко, умро је Иван Палижна, што је представљало неповратни губитак за Ладислављеве присталице.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=245}} Вероватно по упутству Павла Хорвата, напуљски краљ је настојао да за себе придобије моћну породицу [[Хрватинићи|Хрватинића]], ''кнезове [[Доњи Краји|Доњих Крајева]]''{{напомена|На горњем [[Врбас (ријека)|Врбасу]].}} и ''[[Велики војвода|велике војводе]]'' Босанске краљевине.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=245}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=260}} Хрвоја и Вука, два најстарија брата из те породице, Ладислав је 17. јула 1391. године именовао ''бановима краљевина Далма­ције и Хрватске'', тј. за главне личности за све посредничке послове између Босне, Далмације и Хрватске.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=245-246}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=260}} За свог главног намесника у читавој Хрватској и Угарској, напуљски краљ је поставио Иваниша Хорвата, који је у наредном периоду успео да му нађе неколико нових присталица, који су до скоро стојали уз краља Жигмунда. Ладислав Напуљски је целе 1391. и 1392. године вршио своју краљевску власт на источној страни Јадранског мора, само делећи повеље и повластице својим присталицама и онима које је хтео да придобије.{{sfn|Хорват|1924|p=246}}
 
[[Датотека:Thurocz, Johannes de. Chronica Hungarorum. 167.jpg|мини|десно|Жигмунд седи на престолу, слика из Туроцијеве хронике.]]
Краља Твртка наследио је брат [[Стефан Дабиша Котроманић|Стефан Дабиша]], човек без владарских способности и ауторитета.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=246}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=260}} Дана 27. јануара 1392. године Сплићани новог босанског краља називају краљем Србије, Босне и Далмације, а Трогир 25. априла добија потврду својих повластица.{{sfn|Хорват|1924|p=246}} У Хрватској и Далмацији је, уз Дабишу, власт обављао бан Вук, његов потчињени, који издаје налоге Сплиту, Трогиру, Клису и Омишу. Године 1391. Дабиши се готово покорио и град Задар, који је 8. септембра 1392. изабрао бана Вука Вукчића и његовог [[подбан]]а Ивана Мишљеновића за своје грађане и градске већнике.{{sfn|Хорват|1924|p=246}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=261}} Напуљска странка је изгубила много на угледу када се 1393. године појавила гласина, коју је вероватно ширио краљ Жигмунд, да ће се Ладислав оженити кћерком султана Бајазита, да би уз турску помоћ завладао Угарском. Жигмунд је био обавештен о слабостима Стефана Дабише, па је одлучио да га искористи против хрватских устаника.{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=246}} У ту сврху га је већ после свог упада у Србију 1392. године позвао да преговарају о условима мира, запретивши отвореним ратом ако не пристане. Уплашен турском активношћу на југоистоку и угарском на северостоку, Дабиша је пристао. После дугих припрема, у јулу 1393. године, на посредовање [[Клер|католичког свештенства]], двојица краљева у пратњи племства су се састала у [[Ђаково|Ђакову]], где се налазило седиште [[Босанска бискупија|босанске бискупије]].{{sfn|Ћоровић|1933|p=}}{{sfn|Хорват|1924|p=246}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=261}}
 
Анониман корисник