Крсто Ивановић — разлика између измена

545 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
nema veze sa srbima , u svojoj knjizi govori da je crnogora
Нема описа измене
(nema veze sa srbima , u svojoj knjizi govori da je crnogora)
ознаке: визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
}}
 
'''Крсто Ивановић''' ([[Италијански|италијански]]: ''Cristoforo Ivanovich'') (1620–1689), је био венетски историчар српског порекла, први историчар млетачке [[Опера|опере]] и [[мелодрама|мелодраме]]<ref>{{Cite web|url=http://quercus.mic.hr/quercus/literature/1846|title=Muzički informativni centar {{!}} Croatian Music Information Centre|website=quercus.mic.hr|access-date=2019-07-16}}</ref> и аутор неколико [[Либрето|либрета]].<ref>{{Cite web|url=http://www.musicologie.org/Biographies/c/cristoforo.html|title=Cristoforo Ivanovich (1628-1688)|website=www.musicologie.org|access-date=2019-07-16}}</ref>црногорског
 
порекла
== Биогафија ==
 
<br />
== фија ==
Ивановић је рођен у [[Будва|Будви]] у православној породици,<ref>{{Cite web|url=http://www.primorskenovine.me/index.php/k2/item/3385-don-krsto-nakon-decenije-izlazi-iz-podruma|title=Don Krsto nakon decenije “izlazi” iz podruma|last=primorskenovine|website=www.primorskenovine.me|language=en-gb|access-date=2019-07-16}}</ref> у време [[Млетачка Албанија|Млетачке Албаније]]. Према властитом сведочењу, потиче од старе патрицијске породице која се населила у Будви након напуштања [[Цетиње|Цетиња]].<ref>{{Cite web|url=http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/odcrnojevica_dopetrovica/ljetopis_budve.htm|title=MONTENEGRINA - digitalna biblioteka crnogorske kulture i nasljedja|website=www.montenegrina.net|access-date=2019-07-16}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/mpantic-xvi-xviii/xvii.html|title=[Projekat Rastko Cetinje] Miroslav Pantic: Knjizevnost na tlu Crne Gore i Boke Kotorske od XVI do XVIII veka (1990)|website=www.rastko.rs|access-date=2019-07-16}}</ref> У 1655. преселио се у [[Верона|Верону]], где је био члан ''Accademia Filarmonica'' и ''Accademia dei Temperat''. Године 1657. сели се у [[Венеција|Венецију]], град у којем је остао до краја живота. Тамо је постао секретар Леонарда Песара, прокуратора Сан Марка, а касније, 1676. године, постављен је за каноника [[Црква Светог Марка у Венецији|Цркве Светог Марка]]. Од 1663. године написао је неколико либрета за опере које су извели у позориштима Венеције, [[Беч|Беча]] и [[Пјаченца|Пјаћенце]].<ref>{{Cite web|url=https://butua.com/knjige-tekstovi-studije/krsto-ivanovic/|title=Krsto Ivanović – Butua.com – kultura i kulturni turizam Budve|language=en-US|access-date=2019-07-16}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.rastko.rs/rastko-bo/casopisi/boka/23/dantovic2_l.html|title=[Projekat Rastko - Boka] Casopis"Boka", 23/2003.|website=www.rastko.rs|access-date=2019-07-16}}</ref> Он је каталогизовао све опере одржане у Венецији од 1637. до 1681. године у својој расправи ''Memorie teatrali di Venziа'', објављеној 1680. године као део збирке ''Minerva al tavolino.'' Писао је сва своја дела на италијанском.
[[Датотека:San_Moisè_(Venice)_Interno_-_Cristoforo_Ivanovich.jpg|thumb||Споменик Крсту Ивановићу вајара Марка Белтрамеа]]
33

измене