Ели Хајвуд — разлика између измена
Нова страница: {{Биографија | име = Ели | презиме = Хајвуд | слика = | ширина_слике = 250п | опис_слике = | пуно_име =… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 9. март 2020. у 12:32
Ели Хајвуд (енгл. Ellie Highwood) је професорка климатске физике на Универзитет у Редингу, а шеф тог одсека је била од 2012. до 2015. године.[1]
Ели Хајвуд | |
|---|---|
| Пуно име | Ели Хајвуд |
| Датум рођења | 1972. |
| Место рођења |  Француска |
| Занимање | Професорка климатске физике, Активисткиња за климатске промене |
| Веб-сајт | elliehighwood |
Била је члан Савета и Одбора за образовање Краљевског метеоролошког друштва (енгл. RMetS) све до 1. октобра 2016. када је постала 81. председница овог удружења.[2]
Биографија
Хајвуд је рођена 1972. године у Француској.[3] Студије физике је завршила на Универзитету у Манчестеру, а докторске студије је завршила на Универзитету у Редингу. Област њеног истраживања и интересовања се заснива на атмосферским честицама, њиховим утицајем на климатске промене и симулацији климатских модела. Посебну пажњу је посветила утицају аеросола на климатске промене.[4]
Године 2015. постала је Декан за Различитост и Инклузију на Универзитету у Редингтону. Ово позицију дели са професором Сајмоном Чендлером-Вајлдом.
О њеном раду се дискутовало у значајним публикацијама, као што су британски дневни лист The Independent и Би-Би-Си (енгл. BBC).[5][6]
Хајвуд је тврдила да вештачко хлађење планете „убризгавањем ситних рефлективних честица у атмосферу (по предлогу Пола Круцена)[7] може изазвати сушу и климатски хаос“ у сиромашним земљама.[6][8]Такође је наводила да би било „разборито истражити алтернативе које би нам могле помоћи у наредним деценијама“.[6]
Библиографија
- Myhre, Gunnar, et al. "New estimates of radiative forcing due to well mixed greenhouse gases." Geophysical research letters 25.14 (1998): 2715-2718.
- Highwood, E. J., and B. J. Hoskins. "The tropical tropopause." Quarterly Journal of the Royal Meteorological Society 124.549 (1998): 1579-1604.
- Tanré, D., et al. "Measurement and modeling of the Saharan dust radiative impact: Overview of the Saharan Dust Experiment (SHADE)." Journal of Geophysical Research: Atmospheres (1984–2012) 108.D18 (2003).
- Highwood, Eleanor J., et al. "Radiative properties and direct effect of Saharan dust measured by the C‐130 aircraft during Saharan Dust Experiment (SHADE): 2. Terrestrial spectrum." Journal of Geophysical Research: Atmospheres (1984–2012) 108.D18 (2003).
- Abel, Steven J., et al. "Evolution of biomass burning aerosol properties from an agricultural fire in southern Africa." Geophysical Research Letters 30.15 (2003).
Референце
- ^ „Professor Eleanor Highwood”. University of Reading. University of Reading. Архивирано из оригинала 26. 11. 2013. г. Приступљено 23. 1. 2016.
- ^ „New President: Professor Ellie Highwood”. News. Royal Meteorological Society. 2016-10-14. Архивирано из оригинала 18. 10. 2016. г. Приступљено 2016-10-17.
- ^ Environmental and ecological chemistry. Sabljic, Aleksandar. Oxford, U.K.: Eolss Publishers. 2009. стр. 62. ISBN 978-1-84826-692-6. OCLC 494356670.
- ^ „President and Council”. Royal Meteorological Society. Royal Meteorological Society. Приступљено 23. 1. 2016.
- ^ „What's the fuss about climate change? Your questions answered”. BBC. BBC. Приступљено 23. 1. 2016.
- ^ а б в Connor, Steve. „Plan to avert global warming by cooling planet artificially 'could cause climate chaos'”. The Independent. The Independent. Приступљено 23. 1. 2016.
- ^ Dyer, Gwynne. „Gwynne Dyer: Geo-engineering is in trouble”. The Georgia Straight. The Georgia Straight. Приступљено 23. 1. 2016.
- ^ Kaiman, Jonathan. „China's air pollution leading to more erratic climate for US, say scientists”. The Guardian. The Guardian. Приступљено 23. 1. 2016.