Милан Кујунџић Абердар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 28:
Гимназију је учио у Београду и Панчеву, а уписао се на правни одсек [[Лицеј]]а у Београду. Због турског бомбардовања Београда 1862. године прекинуо је студије и постао коњички десетар.<ref name=legat/> Након тога добија стипендију српске владе и одлази да студира филозофију у Бечу, Минхену и Паризу, а онда и на [[Универзитет Оксфорд|Оксфорду]]. Пре него што је завршио студије, 1866. године министар просвете га враћа у Србију да преузме катедру филозофије на Великој школи.<ref name=legat/>
Био је професор философије на Великој школи два пута: 1866-1867. и 1873-1882. године.<ref>"Правда", Београд о Божићу 1939.</ref> У јавном животу, он је секретар [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] (од 1873. до 1882), председник [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине]] (од 1880. до 1885),<ref name=legat/> [[министар]] [[просвјета|просвете]] (1886-1887), посланик у [[Рим]]у, уредник [[Млада Србадија|Младе Србадије]] и песник.
Као [[Списак министара просвете Србије|министар просвете и црквених дела]], издејствовао је 1886. године укидање двају српских православних епархија, [[Шабачко-ваљевска епархија|Шабачке]] и [[Тимочка епархија|Неготинске]], што је било супротно жељама Светог архијерејског синода и потребама Православне цркве у [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]].{{sfn|Пузовић|1995|p=143-158}}
| |||