Република Српска Крајина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 152:
 
У прољеће 1991. године на територију САО Крајине почеле су долазити избјеглице са територије под контролом Загреба. Неки од њих су отишли у Србију или Црну Гору, а око 100.000 је остало у Крајини. Црвени крст Југославије је 1991. године пријавио око 250.000 избјеглица српске националности са територије под контролом Загреба.{{sfn|Гуськова|2001|p=213}} Избјеглице су пристизале до примирја у јануара 1992. године. Истовремено, десетине хиљада Хрвата и Муслимана, под српским притиском, напустило је територију Крајине и избјегло на територију под контролом Загреба.{{sfn|Никифоров|2011|p=790}} Према Барићу, са територије под контролом Срба избјегло је до 300.000 несрба,{{sfn|Radelić|Marijan|Barić|Bing|Živić|2006|p=221}} међутим према попису становништва из 1991. на територији будуће Крајине укупан број Хрвата и других националности није прелазио број од 220.000 људи.<ref name="IT-02-54">{{cite web|title=Predmet Milosevic (IT-02-54) - Druga izmijenjena optuznica| url = http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/ind/bcs/mil-2ai021023b.htm| website = www.icty.org| accessdate=24. 11. 2017.| language = sr|date=23. 10. 2002.}}</ref>
 
Као представници [[УН]] [[Сајрус Венс]] и [[ЕУ|ЕЗ]] [[Питер Карингтон]] присуствовали су преговорима у Женеви 23. новембра 1991. године, када су [[Вељко Кадијевић]], [[Фрањо Туђман]] и [[Слободан Милошевић]] договорили да се зауставе оружани сукоби у Хрватској, а то примирје је требало служити да се оствари мировни план Сајруса Венса, који је предвидео да у Хрватску и територију [[САО Крајина|САО Крајине]] (РСК) дођу мировни војници УН, а да се [[ЈНА]] повуче са тог подручја.{{sfn|Логос|2019|p=123}}
 
Српске аутономне области су се 19. децембра 1991. године ујединиле у Републику Српску Крајину. Према усвојеном уставу, Српска Крајина „национална је држава српског народа и држава свих грађана који у њој живе”. Одређени су државни симболи — застава, грб и химна. Милан Бабић са дужности предсједник владе прешао на дужност предсједника државе. Проглашен је суверенитет Српске Крајине.{{sfnm|Никифоров|2011|1p=781|Гуськова|2001|2p=208|3a1=Radelić|3a2=Marijan|3a3=Barić|3a4=Bing|3a5=Živić|3y=2006|3p=222}}
Линија 161 ⟶ 163:
[[Датотека:Destroyed tank on the road to Drnis 1.jpg|мини|десно|Уништени тенк на путу ка Дрнишу]]
 
После посредовања [[УН]] и [[ЕУ|ЕЗ]] и споразума из 23. новембра 1991. године, 2. јануара 1992. године у Сарајеву, у присуству Сајруса Венса, генерал-пуковник Андрија Рашета испред ЈНА и Гојко Шушак министар одбране Хрватске потписан је споразум о прекиду сукоба између Храватске на једној страни, а РСК и ЈНА на другој страни.{{sfn|Логос|2019|p=124}}
У јануару 1992. године захваљујући међународној интервенцији престала су непријатељства, а на територији Српске Крајине су распоређене [[Мировне снаге Организације уједињених нација]] ([[Унпрофор]]). „Плави шљемови” су размјештени на линији фронта између српских и хрватских снага у циљу прекида сукоба и праћења повлачења тешког наоружања са фронта. Миротворци из Русије су наводили како су Срби складиштили оружје у складиштима под надзором ОУН-а, док су Хрвати своје оружје повукли у непознатом правцу.{{sfn|Гуськова|2007|p=71}}
 
УТо јануарује 1992.омогућило године[[СБ захваљујућиУН]] међународнојда интервенцијиусвоји престалаРезолуцију су743 непријатељства (21.2.1992), а напрема територијињој Српске[[Унпрофор]] Крајине(United суNations распоређенеProtection [[МировнеForces снаге ОрганизацијеЗаштитне уједињенихснаге нација]]Уједињених ([[Унпрофор]]нација) се размештао у априлу, мају и јуну 1992. „Плавигодине у „заштићеним” зонама Републике Српске Крајине и у Републици Хрватској.{{sfn|Логос|2019|p=142-143}} шљемови”Постављање су„плавих размјештенишлемова“ на линији фронта између српских и хрватских снага утребало је циљуосигурати прекидапрекид сукоба и праћењапраћење повлачења тешког наоружања са фронта. Миротворци из Русије су наводили како су Срби складиштили оружје у складиштима под надзором ОУН-а, док су Хрвати своје оружје повукли у непознатом правцу.{{sfn|Гуськова|2007|p=71}}
Хрватска војска је 21. јуна прекинула примирје, [[Напад на Миљевачки плато|заузимајући неколико села на Миљевачком платоу]].{{sfn|Mikulan|Thomas|Pavlovic|2006|p=54}} Овај догађај је довео до губитка повјерења Срба у мировне снаге и ескалацију напетости. Као резултат тога, крајишки Срби су вјеровали да их мировне снаге неће заштитити од могуће хрватске агресије и наставили су са формирањем регуларне војске.{{sfn|Секулић|2000|p=30—36}}
 
Линија 428 ⟶ 431:
* {{Cite book| ref=harv| last=Bethlehem| first = Daniel L.| last2=Weller| first2 = Marc| title = The 'Yugoslav' Crisis in International Law: General Issues| url = http://books.google.com/books?id=dY7shKpJ2B0C&pg=PR33|year=1997| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-0-521-46304-1| language = en| accessdate=11. 12. 2017}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Štrbac| first = Savo|authorlink= Саво Штрбац| title = Gone with the Storm: A Chronicle of Ethnic Cleansing of Serbs from Croatia|year=2015| location = Knin-Banja Luka-Beograd| publisher = Grafid, DIC Veritas| url = https://books.google.com/books?id=uSqBnQAACAAJ| language = en| accessdate=11. 12. 2017}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first=Александар А.|title =Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5|url =https://www.academia.edu/42147440/Istorija_Srba_1_-_Dopuna_4_Istorija_Srba_5_Beograd_ATC_2019.pdf|year=2019|location =Београд|isbn=978-86-85117-46-6}}
{{refend}}