Стара Грчка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Dodat sadržaj
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}puska
{{Друго значење|период у историји Античке Грчке|Класична Грчка}}
[[Датотека:Parthenon-Restoration-Nov-2005-a.jpg|мини|[[Партенон]], храм богиње Атине. Данас се сматра једном од икона Античке Грчке.|300п]]
Ред 7:
Након пропасти Микенске цивилизације у [[12. век п. н. е.|12]]. и [[11. век п. н. е.|11. веку п. н. е.]] у Грчкој је уследио период познат као [[Мрачни век (Античка Грчка)|Мрачни век]]. Тај назив је коришћен из разлога зашто [[историја|историјски]] и [[археологија|археолошки]] подаци о том периоду су веома оскудни. Током почетка Мрачног века на простору континенталне Грчке уследила је велика миграција хеленских племена. Главна четири хеленска племена из тог доба су била [[Дорци]], [[Еолци]], [[Јонци]] и [[Ахајци (племе)|Ахајци]]. После пропасти микенских центара уследила је велика сеоба грчког племена Дораца на југу Грчке што је изазвало велике пометње у становништву Грчке. Током [[10. век п. н. е.|10]]. и [[9. век п. н. е.|9. века п. н. е.]] уследила је прва велика колонизација Хелена. Тада су хеленска племена Еолаца, Јоњана и Дораца населила западне обале Мале Азије. Крајем Мрачног века, током 8. века п. н. е. уследило је формирање институције [[полис|града-државе]] на хеленским просторима што ће обележити потоњи ток хеленске историје. Крајем 8. и током 7. века п. н. е. уследила је друга хеленска колонизација. У то доба Хелени су колонизовали подручја широм Медитерана и поготову [[Италија|јужну Италију]] и [[Сицилија|Сицилију]], која ће остати позната као [[Велика Грчка]]. Након неуспешног покушаја [[Ахеменидско краљевство|Персије]] да покори Грчку, почетком 5. века п. н. е. Хеленска цивилизација ће доживети свој врхунац средином 5. века п. н. е. То ће се нарочито изјаснити у [[Античка Атина|Атини]], која ће постати културни центар хеленског света. Нарастајуће супарништво измећу Атине и [[Античка Спарта|Спарте]] довешће до [[Пелопонески рат|Пелопонеског рата]] који ће поделити и ослабити хеленски свет. Током [[4. век п. н. е.|4. века п. н. е.]] грчки градови-државе пашће под утицај [[Античка Македонија|Македоније]] која ће покорити Персијско царство. Освајање Персијког царства омогућиће проширивање хеленске културе до [[Индијски потконтинент|Индије]]. Након македонског освајања Персије, на простору [[Блиски исток|Блиског истока]] и [[северна Африка|северне Африке]] процветаће [[хеленистичка ера|хеленистичка]] култура која ће бити доминантна следећих векова. Након римског освајања грчке доћи ће до уског повезивања грчке и римске културе која ће остати позната као [[грчко-римска цивилизација|грчко-римска]].
 
Данас Античка Грчка се сматра колевком [[Западна цивилизација|Западне цивилизације]] и цивилизацијом са према већини процена најзначанијим доприносом у историји човечанства. Грчка цивилизација је дала одсудан допринос модерном свету у готово свим аспектима живота. Стари Грци се сматрају заслужним за открића у пољима [[Филозофија|филозофије]], [[књижевност|литературе]], [[Математика|математике]], [[физика|физике]], [[биологија|биологије]], [[астрономија|астрономије]], [[архитектура|архитектуре]], [[историја|историје]] као и за испостављање основних норми модерног друштва. Додатно Стари Грци су били заслужни за испостављање [[демократија|демократије]] и слободе говора. Утицај хеленске цивилизације је имао нарочит утицај у доба [[Ренесанса|Ренесансеgrcka je lepa smart moneyРенесансе]] и [[Просветитељство|Просветитељства]]. У модерно доба утицај хеленске цивилизације се изражава нарочито кроз културну струју [[Неокласицизам|Неокласицизма]] током [[18. век|18]]. и [[19. век]]а, а науке које се баве изучавањем Античке Грчке се зову [[Класичне науке]].
 
== Историја ==