Градски музеј Суботица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Почеци: лепше је без понављања |
м →Први налази од великог значаја: везе |
||
Ред 43:
=== Први налази од великог значаја ===
[[Датотека:Archeological finds in Subotica.JPG|мини|200п|Налази из бронзаног доба у Суботици и околини]]
* На пустари [[Перес|Переш]] између Хајдукова и Хоргоша 1870. године један пастир проналази лобању човека и коња која вири из пешчане хумке. Радило се о хунском гробу на дини коју је односио ветар. Око коњаника сахрањеног са коњем и пратећом опремом, била је велика количина грнчарије, а од сакупљених предмета истиче се готово нетакнути [[ђем]] у зубима коња, обе [[узенгија|узенгије]] и 22 украса у облику дугмета.<ref>[[Монографија „Историја слободног краљевског града Суботице“]] p.30, in: Magyar László (1994): ''Életek, iratok - Iratok, életek'', Forum, Novi Sad {{hu}}</ref><ref>''Archaeologiai Értesítő'' Budapest, 1872. évf. VI. kötet, 41. lap {{hu}}</ref>
* 1882. године у тадашњој циглани [[Титус Мачковић|Титуса Мачковића]], током радова ископан је крупнији археолошки налаз: у једној глиненој посуди нађена је остава из времена праисторије, разни предмети тежине педесетак килограма. Одмах на старту један део нађених предмета разнет је, а корозијом изобличене комаде – сведочи Ивањи<ref>[[Монографија „Историја слободног краљевског града Суботице“]] pp.22-23</ref> – у ливници фирме уништио је локални мајстор. Већину уломака бронзе продали су једном локалном [[котлар]]у. Само мањи део предмета је доспео у збирку гиманзије. Они су били: [[срп]]ови, [[тестера|пиле]], разне врсте [[длето|длета]], дршке мача, врхови копља, украси, итд.
* На јужној периферији града, такође у циглани Титуса Мачковића на месту које се данас не може идентификовати, 1894. године нађена је подземна јама у облику крушколике земунице, а у њој 18 комада великих посуда из [[Сармати|сарматског]] периода. Чудом судбине ове, због своје величине лако ломљиве посуде, преживеле су два светска рата и данас их заинтересовани посетиоци могу видети у неколико музеја Србије.
* Касније су у истој циглани пронађена и два гвоздена мача, вероватно из римског периода или периода инвазије гота.<ref>[[Монографија „Историја слободног краљевског града Суботице“]] p.24</ref> Неки су предмети због њиховог значаја, били послати у [[Мађарски национални музеј|Будимпештански музеј]], где им се касније, због бомбардовања зграде током другог светског рата, губи траг.
* 1893. године Суботичка гимназија добија помладак у особи 22-годишњег професора [[Ђорђе Бибо-Биге|Ђорђа Бибо-Биге]] ({{Јез-мађ|Bibó-Bige György}}) пристиглог из [[Клуж-Напока|Коложвара]], који се одмах укључује у културни живот Суботице. За његово име везано је '''прво организовано археолошко ископавање у регији'''.<ref name=madjar>Magyar László (1994): ''Életek, iratok - Iratok, életek'', Forum, Novi Sad, p.8-15 {{hu}}</ref> Бибо-Биге према усменој дојави грађана истражује локалитет "црквени брег" ({{Јез-мађ|Templomdomb}}) на [[Келебија|Келебији]] за који констатује да има археолошку вредност, и након дуге борбе са градским властима 1913. коначно добија дозволу за рад. Током августа исте године, за само 6 дана, са десетак надничара-копача и два унајмљена фијакера, у присуству полицијског капетана, Бибо-Биге откопава темеље цркве са гробљем из периода доласка мађара, и о пронађеним предметима пише извештај. Налазе је касније уредно публиковао,<ref>''Archaeologiai Értesítő'' Budapest, 1914. 58-59. {{hu}}</ref> а међу пронађеним предметима истиче се један сребрни динар из периода мађарских краљева, сребрно дугме из [[Арпадовићи|периода
=== Прво спомињање музеја ===
| |||