Википедија

Пас — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Враћене измене 79.101.37.155 (разговор) на последњу измену корисника Gmihail
ознака: враћање
Ред 1:
{{Subspeciesbox
| name = Домаћи пас
| namefossil_range = Домаћинајмање пас14.Ja sam Minja ti si svinja! 200 године пре садашњости — данас<ref name=Thalmann2018>{{cite book|doi = 10.1007/13836_2018_27|chapter = Paleogenomic Inferences of Dog Domestication|title = Paleogenomics|series = Population Genomics|year = 2018|last = Thalmann|first = Olaf|last2 = Perri|first2 = Angela R.|publisher=Springer, Cham|editor1-last=Lindqvist|editor1-first=C.|editor2-last=Rajora|editor2-first=O.|isbn = 978-3-030-04752-8| pages = 273–306}}</ref>
| status = DOM
| image = Collage of Nine Dogs.jpg <!-- Please do not change lead image without discussion -->
| image_upright = 1.2
It’s all fake don’t believe them I’m the master....
| image_caption = Приказ различитих [[расе паса|раса паса]]
| genus = Canis
| species = lupus
Ja sam ipak svinja...
| species_link = Вук
| subspecies = familiaris<ref name=wozencraft2005>{{MSW3 Wozencraft|id=14000751|pages=575–577}} url=https://books.google.com/books?id=JgAMbNSt8ikC&pg=PA576</ref>
Линија 14 ⟶ 16:
 
Данас постоји око 40 милиона паса и око 800 раса (што је више него било која друга врста [[животиње]]<ref>Swaminathan, Nikhil. {{Cite web|url=http://www.scientificamerican.com/article.cfm?id=different-dog-breeds-same-species |accessdate=19. 6. 2018 |title=Why are different breeds of dogs all considered the same species? |archive-url=https://web.archive.org/web/20110319220458/http://www.scientificamerican.com/article.cfm?id=different-dog-breeds-same-species |archive-date=19. 3. 2011 |url-status=dead |publisher=Scientific American.}}</ref>) најразличитијих димензија, физиономије и темперамента, и које представљају најразличитије веријетете боје и врсте длаке. Пас је уско повезан са човеком, коме служи као [[кућни љубимац]], као чувар, водич, [[Овчар (пас)|овчар]] и др. Пас је једна од најраспрострањенијих животиња на свету чију популарност надмашује једино [[мачка]] (''-{Felis catus}-'').<ref name="coppinger">{{harvnb|Coppinger|Coppinger|2001|p=352}}</ref>
 
Onaj koji čita ovo je svinja!
Пас је подврста [[вук|сивог вука]] (''-{Canis lupus}-''), за кога се верује да је директни предак пса<ref>Lindblad-Toh, K, et al.. «Genome sequence, comparative analysis and haplotype structure of the domestic dog». Nature, vol. 438,}- pp. 803–819.</ref>. Најновија истраживања потврђују да је пас био по први пут припитомљен на истоку [[Азија|Азије]], највероватније у [[Кина|Кини]].<ref name="Savolainen" >Savolainen, Peter; Ya-ping Zhang, Jing Luo, Joakim Lundeberg, i Thomas Leitner. «[http://adsabs.harvard.edu/abs/2002Sci...298.1610S Genetic Evidence for an East Asian Origin of Domestic Dogs]». Science, vol. 298, 5598</ref> Такође, није сигурно да сви домаћи пси потичу од исте групе или се процес доместикације поновио више пута на више места.
 
Линија 41 ⟶ 43:
Наизмјенично експлоатисан и поштован од својих господара, пас већ дуго дијели човјекову судбину. Дружељубиви грабљивац који, зависан од вође, живи у чопору, дозволио је да буде припитомљен, о чему свједоче псећи скелети у близини људских остатака откривених у праисторијским налазиштима у [[Русија|Русији]] (Асантова гора, 10.000 до 12.000 година п. н. е), као и сликарство и резбарије на стијенама.<ref name=Wolpert2013/><ref name=ovodov2011/>
 
Ja sam Minja ti si svinja!Послије праисторијског периода, око трећег миленијума прије нове ере, пас је у [[Стари Египат|старом Египту]] био предмет култа, а убиство пса се кажњавало смртном казном. [[Анубис]], божанство са главом пса или [[шакал]]а, служи као водич у загробни живот. [[Хрт]]ови, [[Басет (раса)|басети]] огромни пси прате фараоне, имају право на сахрану, а налазимо их и мумифициране у саркофазима. [[Молос]] је такође присутан и у праскозорје сумерске и асирске цивилизације, гдје је коришћен у рату и лову. У грчкој митологији, пас [[Кербер]] чува подземни свијет, а [[Хомер]] у [[Одисеја|Одисеји]] прича како вјерни Аргос умире од емоција, имајући тек толико снаге да препозна свога господара [[Одисеј]]а по његовом повратку кући. [[Аристотел]] помиње молосе, [[бишон]]е, као и друге расе паса. Псећи род има своје хероје у молосима, који [[Спарта]]нце прате у рат и у педесет срчаних бранилаца [[Коринт]]а, од којих једини преживјели, Сотер, спашава становништво масакра, разоткривши непријатеља. Са друге стране, [[Хипократ са Коса|Хипократ]] изражава страх од ове животиње, као преносиоца [[besnilo|бјеснила]], а циницима (грчка ријеч за пса) се називају филозофи из трећег вијека п. н. е. који одбацују све конвенције.
 
[[Датотека:Cave canem.JPG|лево|мини|Упозорење на улазу у римске куће: ПАЗИ СЕ ПСА!]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Пас”