|
== Биографија ==
Син је Хаџи [[Милутин Савић Гарашанин|Милутина Савића]], имућнога марвеног трговца.<ref name="EN">'' [[Народна енциклопедија]], Ст. Станојевић, Загреб, 1925—1929.''</ref> Савићи су били пореклом од [[Бјелопавлићи|Бјелопавлића]], у Црној Гори, одакле су се настанили у селу [[Гарашани|Гарашанима]].<ref>"Време", Београд 27. децембар 1932.</ref> Понео је Илија ново презиме '''Гарашанин''', по родном месту код Крагујевца - тада нахији крагујевачкој.
Илија се прво школовао у очевој кући, подучаван од приватних учитеља. Затим је учио грчку школу у [[Земун]]у, иа био јепотом неко време и у [[Ораховица|Ораховици]], где је научио [[немачки језик|немачки]].<ref name="EN"/> ИспрваКада се вратио кући, испрва је помагао оцу у трговини. Године [[1837]]. кнез [[Милош Обреновић]] га је узео у државну службу, и поставио за цариника у селу [[Вишњица (Београд)|Вишњици]], на [[Дунав]]у, а касније у [[Београд]]у. Када је увео регуларну војску, кнез Милош је поставио Гарашанина за старешину, у чину [[пуковник]]а. После одласка кнеза Милоша боравио је неко време у [[Влашка|Влашкој]], где је био закупио неке мошеје. Године [[1842]]. његов отац и старији брат, који су били на [[Тома Вучић Перишић|Вучићевој]] страни, погинули су у борби против кнеза [[Михаило Обреновић|Михаила]], а по кнезовој наредби.<ref>"Дело", Београд 1. јул 1913.</ref> Исте године, постављен је за помоћника министру унутрашњих послова Вучићу. Када је [[1843]]. Вучић морао, на захтев [[Русија|Русије]], да оде из земље, Гарашанин је уместо њега постао министар унутрашњих послова и остао је на том положају све до [[1852]]. године.<ref name="EN"/>
== Политичка каријера ==
|
