Милутин Гарашанин (политичар) — разлика између измена

Образовао се у Београду, где је поред основне школе завршио и гимназију. Провео је само годину дана на београдском Лицеју, на природњачком одсеку. Године 1860. отишао је у Француску, где у лицеју Сен-Барбу<ref>"Бранич", некролог, Београд 1. март 1898.</ref> изучава основну и специјалну математику. По завршеним студијама политехнике, постао је 1865. године артиљеријски потпоручник. Завршио је затим [[артиљерија|артиљеријску]] школу у [[Мец]]у, у [[Француска|Француској]],<ref>"Дело", некролог, Београд 1. јануар 1898.</ref> а после тога (од 1868) живео на очевом имању у [[Гроцка|Гроцкој]] и бавио се млинарском индустријом. Ступио је први пут у државну службу 1876. године, као официр. У [[први српско-турски рат|српско-турском рату]] [[1876]]. године учествовао је у борбама Ибарске војске, у чину артиљеријског [[капетан]]а, као комадант Чачанске бригаде. Дана 11. августа те године рањен је у бици на Огоријевцу, због чега је унапређен у чин мајора и добио Орден Таковског крста V степена. До објаве новог рата 1877. године бавио се еконимисањем у Гроцкој, на имању "Гаврану". У другом рату са Турском [[1877]]/[[1878|78]]. године, био је помоћник начелника Јаворске војске, у чину [[мајор]]а. Војну каријеру је завршио у чину [[пуковник]]а.

 

 

У јануару 1881. године са групом младоконзервативаца основао је [[Српска напредна странка (Краљевина Србија)|Српску напредну странку]] и постао њен председник.

 

 

Његова влада је 1886. године спровела укидање двају српских православних епархија, [[Шабачко-ваљевска епархија|Шабачке]] и [[Тимочка епархија|Неготинске]], што је било супротно жељама Светог архијерејског синода и потребама Православне цркве у [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]].{{sfn|Пузовић|1995|p=143-158}}