Јакоб Грим — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 23:
 
== Биографија ==
Са братом [[Вилхелм Грим|Вилхелмом]] издавао немачке народне бајке, и тиме обратио пажњу научника не само народне умотворине него и на народни говор (дијалекте), док се дотад проучавао само књижевни језик; у проучавање језика увео историјско-упоредни метод. Најзначајније дело му је ''Немачка граматика'' у 4 свеске; у другом издању I свеске (1822) дао је објашњење закона о промени гласова, познат као Гримов закон. Значајна су и дела: ''Историја немачког језика'' (1848), ''Немачка митологија'' (1835), ''Немачке правне старине'' (1828) и др. Са братом је 1852. почео издавати ''Речник немачког језика'', чије је издавање настављено и после његове смрти. Био је пријатељ [[Вук Стефановић Караџић|Вука Стефановића Караџића]];<ref>{{Cite book|title=Народне српске приповијетке : (1821) ; Српске народне приповијетке : (1853)|last=Пантић|first=Мирослав|year=1988|editor1-last=Караџић|editor1-first=Вук Стеф.|pages=351—483|chapter=Вук Стефановић Караџић и српске народне приповетке}}</ref> немачкој публици приказивао је Вукове збирке, преводио [[списак српских народних песама|српске народне песме]] (1818)<ref>"Срђ", Дубровник 16. август 1902.</ref>, а превео је и Вукову ''Српску граматику''.
[[Датотека:Wuk's Stephanowitsch kleine Serbische Grammatik 1824 cover.jpg|мини|Насловна страна ''Wuk's Stephanowitsch kleine Serbische Grammatik'' (Мала српска граматика Вука Стефановића Караџића) (1824) преведена на немачки од стране Јакоба Грима]]
Брођанин [[Игњат Алојзије Брлић]] у „Писмима своме сину Андрији Торквату” (књига 1, 1942) у писму од 13. јануар 1844. између осталог пише: „Вук је одпратио Обреновића у нимачке земље. Грим је велики мудрац који се је подпуно у пол Нимачке нашки научио, он је при великој њекој књижници библиотекар.”.