Абордаж — разлика између измена

160 бајтова додато ,  пре 12 година
Мало додато.
(Мало додато.)
'''Абордаж''' или '''абордажа''' ([[енглески језик|енглескиенг.]] -{boarding}-, [[немачки језик|немачкинем.]] -{die Enterung}-) је маневар једног брода[[брод]]а ради заузимања противничког брода блиском борбом, хладним или ватреним оружјем[[оружје]]м на палубу, пошто претходно пристане уз њега или га удари прамцем.
 
То је био први облик борбе на мору, у време када људи нису били вешти у управљању бродом на весла и кад су бродови служили само за превоз војске. Овај начин борбе употребљаван је у [[пелопонески рат|Пелопонеском рату]] све док се није развила вештина удара кљуном, позната у историји као кљунов удар.
 
Абордаже су примјењивали врло много [[Римљани]], чији војници су били добри ратници а слаби морнари и чији су бродови били врло непокретни. Они су у [[први пунски рат|Првом пунском рату]] применили ткз. абордажски мост (1лат. -{corvus}-, -{manus ferrata}-), како би избегли удар покретљивих картагинских бродова и што боље искористили квалитет својих војника. Кад би се приближили противничком броду на око 11 -{m}-, бацили би на њега мост, који би се закачио на њега помоћу посебних кука и онда би војници прелазили с брода на брод, а противнички брод би био онемогућен да им се приближи. Прву победу на овај начин су постигли 260 п. н. е. у [[битка код Липара|бици код Липара]].
 
Појавом и развојем бродских топова и топништва, ова техника нестаје. Абордажу су врло успешно и често уоптребљавали пирати при нападу на трговачке бродове. Посљедња битка која се водила са бродовима на весла и помоћу ове технике је [[битка код Лепанта]] 1571. године.
У каснијим ратовима употреба абордажа била је случајна или везана за нарочите околности. Тако је познато да је у ноћи 20. априла 1917. године један британски брод случајно ударио један немачки брод у Доверском теснацу.
 
Такођер је британски разарач Косак [[16. фебруара]] [[1940.]] године извршио Абордажабордаж на немачки ратни брод [[Алтмарк]] и ослободио британске ратне заробљенике.
 
==Кориштена литература==
* Војна енциклопедија, Београд, 1970., књига прва, стране 3 и 4.
 
[[Категорија:Војне доктрине]]