Алохтоне врсте — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 15:
==Терминолошки проблеми, синоними==
[[Датотека:Middelste teunis bloem R0011876.JPG|мини|200п|Свима познати ноћурак, који расте поред путева је типична неофита]]
Алохтонизам се различито дефинише од струке до струке. Тако су гајене, [[Украсно биље|украсне биљне врсте]] (зову се и ''орнаменталне''), као и рецимо украсна [[живина]] или [[папагај]]и – '''''егзоте'''''. У ширем смислу, и онегајене егзоте су алохтоне врсте, иако нису у стању да опстану без човекове помоћи (нпр. ван кавеза или стакленика) пошто долазе из егзотичних, топлијих крајева. Многе алохтоне врсте човек гаји или сади плански, и не представљају никакву опасност по локални биодиверзитет, на пример дрво [[пауловнија]] или [[јелен лопатар]]. Друге плански увезене врсте могу да одмакну контроли, што се десило са [[багрем]]ом, који у појединим шумама постаје самоникла монокултура. Његов сродник [[багренац]] унесен је неплански, и такође је пошаст, нарочито за шуме уз реке.
 
Уколико нека животињска врста одбегне из узгоја, или се гајена биљна врста спонтано рашири из баште, алохтоне врсте постају проблем. Ако се шире великом брзином, онда постају '''''инвазивне''''' врсте. Ако нису инвазивне али ипак дође до спонтаног раширења – у зависности од интензитета ширења и степена прилагодљивости – говоримо о одомаћеним или '''''натурализованим''''' врстама. То су углавном оне стране врсте које су у ново поднебље стигле веома давно (пре неколико векова). Најпознатије одомаћене интродуковане врсте су [[чичока]], [[Бизамски пацов|бизамски]] и [[сиви пацов]] ''(Rattus norvegicus)'', [[фазан]] (стигао је из Азије путем [[Римско царство|Римљана]]), [[гугутка]] и риба [[бабушка (риба)|бабушка]].