Јан Колар — разлика између измена

Славенофил Колар је током свог бављења у Пешти извршио велики утицај на младе Србе и Хрвате, који су се ту школовали. Новинар из Пеште, [[Теодор Павловић]] је био један од његових великих следбеника. Он је за студенте са југа Европе био духовни вођа, учитељ, ментор.<ref>"Правда", Београд 5. октобар 1937.</ref> Код њега у скромном стану чији су зидови били покривени сликама знаменитих Словена (међу којим и Срба) састајала се повремено српска омладина. Колар је ширио панславистичке идеје, будио националну свест код омладине. Тражио је тај "проповедник југословенства" да Словени на југу пређу на један јединствени књижевни језик,<ref>"Правда", Београд 20. новембар 1906.</ref> којим ће се моћи сачувати и најлепше изразити. Објављиване у то време српске народне песме биле су потврда таквог мишљења. Године 1837. изашла је његова књига "Слава дцере", о словенској књижевној узајамности, у којој је изнео своје најбоље идеје. Колар је био савременик и пријатељ са Вуком, Копитарем, Гајем, Стратимировићем, Стаматовићем, Вразом и другим културним посленицима.<ref>"Правда", Београд 7. август 1937.</ref> "Српски летопис" је објавио преводе више његових списа. Од 1833. године био је истакнути члан "Српског књижевног друштва" у Пешти<ref>"Правда", Београд 29. јул 1933.</ref>, које је основао Миловук. Постио је отац Јан само три дана годишње, а један од тих дана био је српски "Видовдан" - када је пропало српско царство на Косову пољу. Био је коресподентни члан [[Српско друштво словесности|Српског друштва словесности]] у Београду.