Славенофил Колар је током свог дводеценијскогтродеценијског бављења у Пешти извршио велики утицај на младе Србе и Хрвате, који су се ту школовали. Новинар из Пеште, [[Теодор Павловић]] је био један од његових великих следбеника. Колар је за студенте са југа Европе био духовни вођа, учитељ, ментор.<ref>"Правда", Београд 5. октобар 1937.</ref> Код њега у скромном стану чији су зидови били покривени сликама знаменитих Словена (међу којим и Срба), састајала се повремено словенска омладина. Колар је ширио панславистичке идеје, будио националну свест код омладине, потенцирао је "Славјанство". Тражио је тај "проповедник југословенства", да Словени на југу континента пређу на један јединствени књижевни језик,<ref>"Правда", Београд 20. новембар 1906.</ref> којим ће се моћи сачувати и најлепше изразити. Објављиване у то време српске народне песме биле су потврда таквог мишљења. Године 1837. изашла је његова књига "Слава дцере" (Кћер Славе), о словенској књижевној узајамности, у којој је изнео своје најбоље идеје. Колар је био савременик и пријатељ са Вуком, Копитарем, Гајем, Стратимировићем, Стаматовићем, Вразом и другим културним посленицима.<ref>"Правда", Београд 7. август 1937.</ref> "Српски летопис" је објавио преводе више његових списа. Од 1833. године био је истакнути члан "Српског књижевног друштва" у Пешти<ref>"Правда", Београд 29. јул 1933.</ref>, које је основао Миловук. Постио је отац Јан само три дана годишње, а један од тих дана био је српски "Видовдан" - када је пропало српско царство на Косову пољу. То је био један од доказа привржености Србима, о чијој је јуначкој и страдалној прошлости знао и са пијететом говорио. Постао је Јан Колар од 11. јуна 1842. године коресподентни члан (страни) [[Друштво српске словесности|Друштва српске словесности]] у Београду.
