Београдска сахат-кула — разлика између измена

→‎О Сахат-кули: Марко Поповић, Комплекс Сахат капија, Наслеђе, стр. 32, УДК 904: 725.96 (497.11)
(унос допуна)
(→‎О Сахат-кули: Марко Поповић, Комплекс Сахат капија, Наслеђе, стр. 32, УДК 904: 725.96 (497.11))
Градња је почела [[1740]]. године за време аустроугарске управе под вођством венецијанског градитеља Андреа Корнара, а довршена [[1789]]. године, тада већ под турском влашћу али са истим градитељем. Осмоугаона барокна кула има сат по коме су и капија и кула добиле име. И кула и капија наслањају се на средњовековни зид Горњег града.<ref>{{cite book |last=Вујовић |first=Бранко |title=Београд у прошлости и садашњости | year=2003 |publisher=Издавачка кућа Драганић |location=Београд |pages=103}}</ref>
 
{{цитирање|'''Шта је за Турке значило ово високо здање?'''<br>Њен положај над главним улазом у Горњи град био је у супротности са карактером тврђавске архитектуре или, боље речено, представљао је њену негацију. Била је то идеална мета за опсадну артиљерију, а самим тим и слаба тачка одбране. Занимљиво је питање, које би требало посебно разматрати, шта је за Турке значило ово високо здање примерено средиштима чаршија оријенталних шехера. Можда је то била тежња ка истицању престижа једног царства чија се слава гасила.<ref> Марко Поповић, Комплекс Сахат капија, Наслеђе, стр. 32, УДК 904: 725.96 (497.11)</ref>|}}
 
== Обнова куле ==
У првим деценијама 19. века кула је била у рушевном стању па је око 1840. године била темељно обновљена.<ref>М. Вуловић, Капије Београдске тврђаве, Годишњак града Београда XIX, 1972, 179, Т. XII</ref> Током последњих година турске владавине уз Сахат капију призидано је једно приземно здање у коме се налазила кантина официра турског гарнизона.<ref> Ф. Каниц, Србија, земља и становништво, Београд 1985, 36. </ref>