Београдска сахат-кула — разлика између измена

нема резимеа измене
(→‎О Сахат-кули: Марко Поповић, Комплекс Сахат капија, Наслеђе, стр. 32, УДК 904: 725.96 (497.11))
{{Споменик културе
[[Датотека:Kralj sat.jpg|мини|200п|desno|]]
|Име= Београдска сахат-кула
[[Датотека:Belgrad twierdza2.jpg|мини|200п|desno|]]
|Слика=Kralj sat.jpg
|Опис слике= Сахат-кула, изнад истоимене капије
|Место=[[Београд]]
|Општина=[[Градска општина Стари град (Београд)|Стари град]]
|ДРЖ=СРБ
|Врста=[[тврђава]]
|Време= 18. век
|Тип=[[списак споменика културе од изузетног значаја|споменик културе од изузетног значаја]]
|Степен=
|Власник=Република Србија
| Установа=[[Завод за заштиту споменика културе града Београда]]
| Седиште=Београд
| Позивни=011
| Пошта=11000
| Адреса=Калемегдан 14
| Телефон=3287-557, 3287-420
| Факс=3287-411
| Веб=http://beogradskonasledje.rs/
| Емајл=office@belgradeheritage.com
| гширина =
| гдужина =
| Остава=Category:Kalemegdan
}}
'''[[Београд]]ска сахат-кула''' је кула Горњег града [[Београдска тврђава|Београдске тврђаве]]. Кула се издиже изнад капије, а капија је управо по овој кули добила назив. Спада у најзначијнија и најочуванија знамења Горњег града.
== О Сахат-кули ==
Градња је почела [[1740]]. године за време аустроугарске управе под вођством венецијанског градитеља Андреа Корнара, а довршена [[1789]]. године, тада већ под турском влашћу али са истим градитељем. Осмоугаона барокна кула има сат по коме су и капија и кула добиле име. И кула и капија наслањају се на средњовековни зид Горњег града.<ref>{{cite book |last=Вујовић |first=Бранко |title=Београд у прошлости и садашњости | year=2003 |publisher=Издавачка кућа Драганић |location=Београд |pages=103}}</ref>
 
{{цитирање|'''Шта је за Турке значило ово високо здање?'''<br>Њен положај над главним улазом у Горњи град био је у супротности са карактером тврђавске архитектуре или, боље речено, представљао је њену негацију. Била је то идеална мета за опсадну артиљерију, а самим тим и слаба тачка одбране. Занимљиво је питање, које би требало посебно разматрати, шта је за Турке значило ово високо здање примерено средиштима чаршија оријенталних шехера. Можда је то била тежња ка истицању престижа једног царства чија се слава гасила.<ref> Марко Поповић, Комплекс Сахат капија, Наслеђе, стр. 32, УДК 904: 725.96 (497.11)</ref>|}}
 
== Обнова куле ==
== Раније куле ==
На [[дрворез]]у Волфганга Реса из времена када су [[Турци]] освојили Београд 1521-22. је приказана палата на северном [[бедем]]у Горњег града, источно од замка, са сат кулом окренутом га Доњем граду. Кула веома наликује немачким кулама [[баварска|баварског]] типа, из чега се може претпоставити да потиче из времена Улриха Цељског. Обзиром да је то исто време монаха Лазара, може се претпоставити да је сатни механизам домаће израде, а да је кула изграђена по немачким плановима. Кула је порушена [[1521]]. године током турске опсаде града и не постоје никакви археолошки подаци о њој.
{{цитирање|[[Датотека:Belgrad twierdza2.jpg|мини|180п|desno|]]'''Шта је за Турке значило ово високо здање?'''<br>Њен положај над главним улазом у Горњи град био је у супротности са карактером тврђавске архитектуре или, боље речено, представљао је њену негацију. Била је то идеална мета за опсадну артиљерију, а самим тим и слаба тачка одбране. Занимљиво је питање, које би требало посебно разматрати, шта је за Турке значило ово високо здање примерено средиштима чаршија оријенталних шехера. Можда је то била тежња ка истицању престижа једног царства чија се слава гасила.<ref> Марко Поповић, Комплекс Сахат капија, Наслеђе, стр. 32, УДК 904: 725.96 (497.11)</ref>|}}
 
== Види још ==
* [[Лазар Хиландарац|Монах Лазар]] или Србин Лазар (Светогорац)