|
Био је син претходног краља [[Краљевина Арагон|Арагона]] [[Рамиро I од Арагона|Рамира I]] {{sfn|Пејнтер|1997|p=558}}.
Арагон у ужем смислу претстављаопредстављао је један од економски најзаосталијих делова Шпаније. Био је типично [[Феудализам|феудална]] област, где је сељаштво било потпуно зависно од феудалних поседника. [[Феуд]]алци су имали право да убију и осакате сељаке. Сељаци су били без икакве судске заштите од њихове самовоље. У Арагону су сељаци морали да, поред уобичајених [[кмет]]овских обавеза, сносе и низ других, ''рђавих обичаја'' (malos usos). Сениор би заузео читаво имање сељака, ако би овај умро без деце, и велики део наследства ако би остала за њим деца. Од сељака су узимане нарочите глобе за прекршај брачне верности, у случају пожара на поседу сениора итд. У ''рђаве обичаје'' спада и право прве ноћи, насилно узимање дојкиња и низ других обавеза. Феудалци су се одликовали знатном самосталношћу и вршили су огроман утицај на политичко уређење државе. Они су међусобно склапали савезе, могли су да краљу објаве рат, сами су бирали и збацивали краља. Били су ослобођени свих дажбина. Овде ми видимо пуну власт [[феудализам|феудалаца]], међу којима су се разликовали крупни — ''рикос омбрес'', средњи и ситни — ''хидалго''. Ниже племство било је потпуно зависно од вишег. У самом Арагону градови су били економски слаби и нису имали политичког утицаја {{sfn|Удаљцов|Космински|Вајнштајн|1950|p=311}}.
Уз помоћ снажне дружине француски витезова, пре свега [[Нормани|Нормана]] и [[Бургунди|Бургунђана]], он је заједно са [[Владари Кастиље|краљем Кастиље]] и [[Владари Леона|Леона]], [[Алфонсо VI од Леона|Алфонсом VI Храбрим]], предузео офанзиву против муслимана. Француски витезови који су стигли у Шпанију могли су да буду крсташи за веру, али то није било опредељење шпанских племића {{sfn|Пејнтер|1997|p=224}}.
|
