Сима Лозанић — разлика између измена

Нема описа измене
 
== Предавач ==
[[Датотека:prvi profesori.jpg|десно|мини|280п|Првих осам редовних професора Београдског универзитета, 1905. године: Седе, слева Јован Жујовић, [[Сима Лозанић]], [[Јован Цвијић]], [[Михаило Петровић Алас]]; стоје, слева [[Андра Стевановић]], [[Драгољуб Павловић]], [[Милић Радовановић]] и [[Љубомир Јовановић]].]]
Одржавао наставу из хемије на нивоу већине [[Европа|европских]] универзитета, организовао добро опремљену лабораторију и библиотеку, дао прве универзитетске уџбенике из хемије. Написао је више уџбеника из разних области хемије: [[неорганска хемија|неорганске]], [[органска хемија|органске]], [[аналитичка хемија|аналитичке хемије]], као и из [[хемијска технологија|хемијске технологије]]. Његови уџбеници су били на европском нивоу, а у извесним областима су и предњачили. Тако на пример, Лозанићев уџбеник из неорганске хемије је био први европски универзитетски уџбеник у коме се помиње [[Дмитриј Мендељејев|Мендељејевљев]] [[периодни систем елемената]] и један од првих који садржи поглавље из [[термохемија|термохемије]]. Његови уџбеници из органске хемије такође спадају у прве књиге у којима су једињења представљена структурним формулама а класификација извршена према структурним групама. Бавио се научним и стручним радом из скоро свих области [[хемија|хемије]]; трајне вредности су радови из електросинтезе, у којима је испитивао реакције CO и CO<sub>2</sub> са другим супстанцама под дејством тихог електричног пражњења. Објавио је преко 200 научних радова из примењене и експерименталне хемије.