Антипозитивизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Нема описа измене
Ред 3:
 
== Концепт ==
Почевши са [[Ђанбатиста Вико]]  у раном 18. веку, а касније са [[Монтескје|Монтескијем]], дошло је до раздвајања између природне историје и историје људског друштва. ПредходнаПретходна није директно под контролом човека док је чињеница да је каснија под утицајем човека. Као таква, [[Епистемологија|епистемолошка разлика]] је направњена између природног света и друштвеног света који информише антипозитивизам. Природни свет се може разумети само разумевањем са спољним карактеристикама, док се друштвени свет може разумети и спољашњим и унутрашњим карактериситкама и само тако се може разумети у потпуности. Унутрашњи фокус је виђење пуног развића у антипозитивним методама.
 
У раном 19. веку, различити интелектуалци, предвођени [[Хегелс]]ом,  доводе у питање могућност [[Емпирија|емпиријске]] друштвене анализе. [[Карл Маркс]] је умро пре него што је успостављена формална друштвена наука али је жестоко одбацио  [[Комт]]инов друштвени позитивизам упркос његовом покушајима да успостави историјски материјализам "наука о друштву".
 
Повећање позитивизма представљено од стране [[Емил Диркем]] ће служити да оснује модерну академску социологију и друштвена истраживања, ипак је задржао многе механичке елементе од свог предходникапретходника . [[Херменеутика|Херменеутици]] као и [[Виљем Дилтај]] су теоретисали у појединостима о разлици између природне и друштвене науке.
Док су филозофи савременици Канта као што су [[Хајнрих Рајкарт]] тврдили да је социјални свет, са својим апстрактним мишљењем и симболиком, у супротности са научним методама анализе. У међувремену, [[Едмунд Хусерл]] негира позитивизам кроз наслов [[Феноменологија|феноменологије]].