Природна филозофија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Нема описа измене
Ред 8:
== Порекло и еволуција термина ==
[[Датотека:Prinicipia-title.png|мини|Насловна страна [[Исак Њутн|Њутнове]] књиге ''[[Математички принципи природне филозофије|Philosophiae Naturalis Principia Mathematica]]'']]
Термин ''природна филозофија ''је предходникпретходник данашњем термину ''[[природне науке]]'' (тј. емпиријске науке). Емпиријске науке су настале из [[Филозофија|филозофије]], тачније, природне филозофије. Ипак, природна филозофија се разликовала од других претеча савремене науке поут [[Природна историја|природне историје]]. Природна филозофија је укључивала разумевање и објашњавање природе (после [[Галилео Галилеј|Галилеја]], и [[Kvantitet|квантитативно]] резоновање), док је природна историја била више квалитативна и дескриптивна.
 
Током 14. и 15. века, природна филозофија је била једна од многих грана филозофије, али није била специјализовано поље истраживања. Први човек који је званично запослен као специјалиста природне филозофије је [[Јакопо Забарела]] на [[Универзитет у Падови|Универзитету у Падови]] 1577. године.
Ред 44:
Рани грчки филозофи су проучавали кретање и простор. Људи као што су [[Хесиод]] су посматрати природни свет као потомак [[Списак грчких божанстава|богова]], док су други попут Леукипа и [[Демокрит]]а сматрали да је свет састављен од беживотних атома у вртлогу. [[Анаксимандар]] је [[Дедукција|дедукцијом]] дошао до закључка да помрачења настају због пуцања прстенова небеске ватре. [[Хераклит]] је сматрао да су небеска тела направљена од ватре која се налази у чинијама. Он је мислио да помрачења настају када се чинија окрене у супротну страну од Земље. Верује се да је [[Анаксимен]] сматрао да је главни елемент у природ био ваздух, а да манипулацијом ваздуха (мењањем његове густине) настају други елементи ватре, воде, земље и камена. [[Емпедокле]] је идентификовао елементе који чине цео свет: [[ваздух]], [[Вода|воду]], [[Ватра|ватру]], [[камен]], [[Тло|земљу]]. [[Парменид]] је тврдио да није логично да постоје промене у природи и да се због тога не дешавају. Он наводи пример да ништа не може настати из ништавила. [[Платон]] је тврдио да је свет несавршена реплика идеје коју је божански занатлија једном имао. Он је такође сматрао да је једини начин да заиста знамо нешто кроз ум и логику, а не кроз изучавање самог објекта.
 
[[Naučna metoda|Научни метод]] има древне предходникепретходнике: [[Галилео Галилеј|Галилеј]] илуструје математичко разумевање природе које је обележје модерних природних наука. Галилеј је тврдио да ће два предмета која падају, без обзира на своју [[Маса|масу]], пасти у исто време уколико се пусте у исто време. Одвајање науке од филозофије које се дешава у 19. веку има своје корене у предходномпретходном веку. Практичнији приступ у проучавању природе је предлагао [[Франсис Бејкон]] који је увео [[Бејконски метод]]. Крајем 17. века је [[Роберт Бојл]] написао рад о разлици између [[Физика|физике]] и [[Метафизика|метафизике]], ''Слободно испитивање вулгарно примхваћеног концепта природе'' ([[Енглески језик|енгл]]. ''A Free Enquiry into the Vulgarly Received Notion of Nature''), као и ''Скептични хемичар ''([[Енглески језик|енгл]]. ''The Skeptical Chymist''), након чијег публиковања је названа наука [[хемија]], (за разлику од [[протонаука|протонаучног]] истраживања [[Алхемија|алхемије]]). Ови радови природне филозофије представљају одступање од [[Средњи век|средњовековне]] [[Схоластика|схоластике]] која је предавана на европским [[универзитет]]има и представљају прве кораке који ће [[Istorija nauke|довести до науке]] у модерном смислу. Бојлови биографи наглашавају да је он поставио темеље модерној дисциплини хемије негирајући претходне доктрине и праксе алхемије.<ref>{{cite journal|last=More|first=Louis Trenchard|title=Boyle as Alchemist|journal=Journal of the History of Ideas|publisher=University of Pennsylvania Press|volume=2|issue=1|doi=10.2307/2707281|jstor=2707281|pages=61-76}}</ref> Бојл је пажљиво бележио опсеврације и наглашавао да није све у истраживању, већ у публиковању и успешних и неуспешних експеримената како би други могли да их репликују.
 
== Природна филозофија данас ==