Инжењер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 24:
Раније је на појединим факултетима постојала организована настава у виду четири семестра. Особа која би положила све испите који су предвиђени програмом та четири семестра, стекла би титулу „погонски инжењер“ или инжењер првог степена. Касније су факултети престали да дају ове врсте диплома, а титулу инжењер добијали су они који су завршили техничке [[Виша школа|Више школе]]. Уз име и презиме лица са образовањем инжењера су додавали/додају скраћеницу титуле '''инж.'''
У истом периоду, за стицање звања другог степена, на природним и техничким факултетима у Србији настава је била организована у виду осам до десет [[семестар]]а. Након полагања свих испита који су везани за предмете који су предавани, студент-кандидат добијао је задатак да напише [[дипломски рад]] из области коју је студирао, а који је пријављивао за одабрану пред комисијом. Лице које је одбранило дипломски рад стицало је титулу „дипломирани инжењер“ из одређене области. Лице које је стекло диплому уз име и презиме додаје/додавало је скраћеницу титуле '''дипл.инж.'''
Усклађивањем високог школства у [[Србија|Србији]] са [[Болоњска декларација|Болоњском декларацијом]], према Закону о високом образовању од [[2006]]. године [[факултет]] и више школе, сада високе школе извршиле су измене у наставним програмима, организацији наставе и врстама звања-диплома које издају својим полазницима по завршетку школовања. Стручни, академски, односно научни назив утврђује се студијским програмом <ref>"Правилник о Листи стручних, академских и научних назива", Службени гласник РС, број 100/16.</ref> <ref>"Правилник о листи стручних, академских и научних назива", Сл. гласник РС бр. 53/17.</ref>.
| |||