Инжењер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 26:
У истом периоду, за стицање звања другог степена, на природним и техничким факултетима у Србији настава је била организована у виду осам до десет [[семестар]]а. Након полагања свих испита који су везани за предмете који су предавани, студент-кандидат добијао је задатак да напише [[дипломски рад]] из области коју је студирао, а који је пријављивао за одабрану пред комисијом. Лице које је одбранило дипломски рад стицало је титулу „дипломирани инжењер“ из одређене области. Лице које је стекло диплому уз име и презиме додаје/додавало је скраћеницу титуле '''дипл.инж.'''
Усклађивањем високог школства у [[Србија|Србији]] са [[Болоњска декларација|Болоњском декларацијом]], према Закону о високом образовању од [[2006]]. године [[факултет]] и више школе, сада високе школе извршиле су измене у наставним програмима, организацији наставе, начину оцењивања и врстама звања-диплома које издају својим полазницима по завршетку школовања. Степен студија одређен је Законом о високом образовању<ref>Закон о високом образовању, Сл.гласник РС, бр. 88/2017, 73/2018, 27/2018 - др. закон, 67/2019 и 6/2020 - др. закони"</ref>, а стручни, академски, односно научни назив утврђује се студијским програмом <ref>"Правилник о Листи стручних, академских и научних назива", Службени гласник РС, број 100/16.</ref> <ref>"Правилник о листи стручних, академских и научних назива", Сл. гласник РС бр. 53/17.</ref>.
Према актуелном систему образовања у Србији студије првог степена су:
Ред 45:
Студије трећег степена су докторске академске студије.
Увођењем ових измена у образовном систему Србије, престало је школовање по претходном систему и издавање диплома са називом дипломирани инжењер.
== Референце ==
| |||