Општа теорија релативности — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
мНема описа измене |
||
Ред 3:
'''Општа релативност''' или '''општа теорија релативности''' (ОТР) је [[Диференцијална геометрија|геометријска]] [[Теоријска физика|теорија]] [[гравитација|гравитације]] коју је [[Алберт Ајнштајн]] објавио у чланку ''Основе опште теорије релативности'' ({{jez-nem|Die Grundlage der allgemeinen Relativitätstheorie}}), 1915. године у -{''[[Annalen der Physik]]''}-.<ref>Albert Einstein: ''Die Grundlage der allgemeinen Relativitätstheorie''. U: ''Annalen der Physik''. 49, 1916, S. 769–822 ([http://www.physik.uni-augsburg.de/annalen/history/papers/1916_49_769-822.pdf Faksimil] {{Wayback|url=http://www.physik.uni-augsburg.de/annalen/history/papers/1916_49_769-822.pdf |date=20060823125203 }}, PDF)</ref><ref>O'Connor, J.J. and E.F. Robertson (1996), "[http://www-history.mcs.st-and.ac.uk/HistTopics/General_relativity.html General relativity]". ''[http://www-history.mcs.st-and.ac.uk/Indexes/Math_Physics.html Mathematical Physics index]'', [http://www.st-andrews.ac.uk/maths/ School of Mathematics and Statistics], [http://www.st-andrews.ac.uk/ University of St. Andrews], Scotland, May, 1996. Приступљено 2015-02-04.</ref> Теорија представља релативистичко поопштење [[специјална релативност|специјалне релативности]] и [[Исак Њутн|Њутнове]] теорије [[гравитација|гравитације]]. Она пружа уједињени опис гравитације као геометријског својства [[простор]]а и [[Време у физици|времена]], или [[простор-време]]на. Специфично, [[закривљеност]] простор-времена је директно повезана са [[енергија|енергијом]] и [[момент]]ом независно од тога која [[материја]] и [[радијација]] су присутне. Однос је специфициран у [[Ајнштајнова једначине поља|Ајнштајновим једначинама поља]], систему [[парцијална диференцијална једначина|парцијалних диференцијалних једначина]].
Нека од предвиђања опште релативности се знатно разликују од класично физичких ставова, посебно у погледу протока времена, геометрије простора, кретања тела при [[Слободан пад|слободном паду]], и простирања светлости. Примери тих разлика обухватају [[Гравитациона дилација времена|гравитациону дилацију времена]], [[Гравитационо сочиво|
Ајнштајнова теорија има важне астрофизичке импликације. На пример, из ње проистиче могућност постојања [[црна рупа|црних рупа]] — просторних региона у којима су простор и време закривљени на такав начин да ништа, чак ни светлост, не може да побегне — као крајњег стадијума масивних [[звезда]]. Постоји обиље доказа да је интензивна [[радијација]] коју емитују поједине врсте астрономских објеката узрокована црним рупама; на пример, [[микроквазар]]и и [[ацтиве галацтиц нуцлеус|активна галактика језгра]] су резултат присуства [[Звездана црна рупа|звезданих црних рупа]] и црних рупа [[Супермасивна црна рупа|далеко масивнијег типа]], респективно. Савијање светлосит дејством гравитације може да доведе до феномена [[Гравитационо сочиво|гравитационог сочива]], услед којег су вишеструке слике истог удаљеног астрономског објекта видљиве на небу. Општа релативност такође предвиђа постојање [[Гравитациони талас|гравитационих таласа]], који су индиректно уочени; директна мерења су циљ пројеката као што су [[ЛИГО]] ({{jez-eng|Laser Interferometer Gravitational-Wave Observatory}}) и НАСА/ЕСА ({{jez-eng|Laser Interferometer Space Antenna}}) и разних [[Низови за пулсарске временске прорачуне|низова за пулсарске временске прорачуне]]. Поред тога, општа релативност је основа данашњих [[Физичка космологија|космолошких]] модела конзистентно [[Ширење свемира|експандирајућег свемира]].
| |||