Србија и Црна Гора — разлика између измена

Током [[2001]]. године, интензивирани су преговори две републике, који су већином вођени у [[Београд]]у и на црногорском полуострву [[Свети Стефан (острво)|Свети Стефан]]. Међутим свако је остао при свом ставу: Црна Гора је инсистирала на независности обе републике, а Србија је тражила само козметичке измене у оквиру СРЈ, или потпуну независност обе републике. ПреокретПреговори настајесу убили другојпрекинути, половиниа преокрет је настао од децембра 2001. године, када се у разговорепреговоре укључила иукључивила [[Европска унија|Европске уније]], која је тражила да [[Србија]] и [[Црна Гора]] остану у заједничкој држави.{{sfn|Логос|2019|p=376}}

Дана [[4. фебруар]]а [[2003]]. оба већа савезне скупштине [[СРЈ]] су усвојила више месеци писану уставнуУставну повељу државне заједнице Србија и Црна Гора, (такокоју дасу јепретходно исправноусвојила оба републичка парламента.{{sfn|Логос|2019|p=377}}{{напомена|Исправно је рећи ''Србија и Црна Гора је...'', а не ''Србија и Црна Гора су...'' ако се односи на државну заједницу), коју су претходно усвојила оба републичка парламента.}} Част да прогласи нову државу, имао је дотадашњи председник Већа Грађана савезне скупштине- [[Драгољуб Мићуновић]]. Нова уставнаУставна повеља чланом 25 оставила је могућност свакој републици чланици да организује референдум о независности након три године. Црна Гора је, како је речено, успешно искористила то право.

Дана [[25. април]]а [[2005]]. године [[Савет Европске уније|Савет министара]] [[Европска унија|Европске уније]] потврдио је позитивну Студију о изводљивости преговора о склапању Споразума о стабилизацији и асоцијацији са Србијом и Црном Гором. Студија је предвиђала принцип ''двоструког колосека'' у придруживању двеју држава чланица, и не односи се на територију [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]]. Крајем те године, црногорско руководство је почело да подсећа на своје право да организује референдум наредне године. Тада су многи почели да сумњају да је СЦГ све време била само мораторијум на неизбежан распад последње енклаве бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]], баш као што су и [[Брионски споразум|брионским мораторијумом]], [[Хрватска]] и [[Словенија]] три месеца пролонгирале своју независност [[1991]]. године. Србија је инсистирала да се у референдумски процес укључи и [[Европска унија|ЕУ]], како би га макар пролонгирала, јер је погрешним тумачењем резолуције 1244 констатовано да Космет постаје независна република кад и Црна Гора, јер се у резолуцији наводи да Косово остаје саставни део СРЈ, не и Србије.

Европска унија је именовала [[Словачка|Словака]] [[Мирослав Лајчак|Мирослава Лајчака]] за главног представника у вези са црногорским референдумом., Поа договоруприхваћен свихје страна,предлог Комисије за демократију путем права (Венецијанска комисија) да неопходна већина за независност Црне гореГоре била јебуде 55% од изашлих бирача.{{sfn|Логос|2019|p=392-393}} У предреферендумској кампањи, за независност су лобирале владајуће странке ДПС и СДП, укључујући и, иронично, председника СЦГ, [[Светозар Маровић|Светозара Маровића]], а против СНП, Народна Странка и друге просрпске странке. Мада се [[Србија]] обавезала да се не меша, премијер [[Војислав Коштуница]] и неколико интелектуалаца се окупило на митингу просрпске коалиције Црне Горе, који је одржан у Београду, и пружили им подршку. На [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|реферндуму]] [[21. мај]]а [[2006]]. је [[Црна Гора]] на [[Референдум о независности Црне Горе 2006.|реферндумује излгасала независност]]независнос са око 55,5%, а [[3. јун]]а исте године је Парламент Црне Горе прогласио независност.{{sfn|Логос|2019|p=393}} и одОд тада СЦГ, последњи остатак некадашње Југославије, више не постоји. Два дана касније, 5. јуна 2006. године [[Народна скупштина Републике Србије|српскиНародна парламентскупштина Републике Србије]] је прогласиопрогласилао Србију сувереном републиком и наследником СЦГ и тиме и формално окончао постојање државне заједнице., а Нареднихистог дана, и српска[[Влада владаРепублике Србије]] је признала независност Црне Горе.{{sfn|Логос|2019|p=393}} Обе државе су добиле међународна признања и одвојено примљене у [[Организација уједињених нација|УН]] у [[јул]]у те године.{{sfn|Логос|2019|p=393. “У ОУН је прихваћено писмо председника Србије од 3.6.2006. којим је упознао ОУН да, после проглашења независности Црне Горе, Република Србија постаје наследник места СЦГ у ОУН. После препоруке Савета безбедности ОУН, Генерална скупштина ОУН усвојила је 28.6.2006. резолуцију којом признаје Црну Гору као нову чланицу”}} Питање међународних споразума, које су ратификовале СРЈ и СЦГ решено је тако што је одлучено да се они односе на правно-формалног наследника заједнице- Србију, а Црна Гора их је потписала по убрзаном поступку. Спортске репрезентације су остале заједно у више дисциплина све до краја те године, са старим обележјима.