Криза 3. века — разлика између измена

40 бајтова уклоњено ,  пре 1 године
м
нема резимеа измене
(Исправљена грешка у куцању)
ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације уређивање преко андроид апликације
м
{{bez_izvora}}
[[Датотека:Map of Ancient Rome 271 AD-sr.svg|Подела Римског царства|300п|мини]]
'''Криза трећегIII века''' (позната као '''"војна анархија"''' или '''"криза Царства"''') је назив који се везује за период историје [[Римско царство|Римског царства]] између [[235]]. и [[284]]. године. Та велика криза је била узрокована спољним нападима, унутрашњим грађанским ратовима и економском кризом. Промене које је Царство доживело у том периоду у погледу институција, друштва, економског живота, религије биле су толико дубоке, да се Криза III века углавном тумачи као сам наговештај промене епохе, тј. наговештај доласка [[Средњи вијеквек|средњег века]].
 
Током овог педесетогодишњег периода, свака од три велике опасности или невоље која је задесила државу је могла довести до краха Царства. Упркос што је по свакој разумној анализи Царство требало да престане да постоји, оно се одржало: томе су одлучно допринели способни цареви и коначно, [[Диоклецијан]]ове мере, као и подела Царства.
 
Током Кризекризе III века, Царством је владало више од двадесет, или чак двадесет пет особа (тачан број није могуће утврдити, због великог броја слабо документованих владавина узурпатора). Највећи број владара у овом периоду имао је изузетно кратке владавине, а већину царева на престо су уздизали њихови војници.
 
== Историја ==
 
Већ 271. поново је дошло до напада Алемана који су упали у Италији и опљачкали долину реке [[По]], заузевши Плацентију ([[Пјаченца]]). Аурелијан је брзо кренуо из Паноније (где је надгледао повлачење Вандала) кренуо у Италију али је поражен у бици близу Пјаченце. Без обзира на тај пораз, Аурелијан је успео да савлада нападаче код Фана.
Све чешће најезде Германских племена нагнале су цара да подигне одбрамбени зид око Рима, ([[Аурелијанов зид]]) чиме је престоница утврђена. Сама чињеница да су бедеми постали неопходни и самој престоници империје, говорила је много о ситуацији у којој се Рим нашао у другој половини трећегIII века.
 
Следећи Аурелијанов поход одвео га је на Балкан. Готи су побеђени и отерани преко Дунава али истовремено је цар одлучио да напусти Дакију коју је постало тешко и скупо бранити.
Штавише, Проб се суочио са узурпатором Сабином Јулијаном а иако је побуна ускоро савладана, у међувремену је Диоклецијан напредовао преко Балкана. На пролеће 284. – 85., код реке Маргус (лат. ''Margus'') ([[Велика Морава]], [[Србија]]), у Мезији, дошло је до битке између Диоклецијана и Карина.
Карин је имао јачу и бројнију војску, али и лошији положај на терену а уз то, његова владавина била је несигурна. Могуће је да је [[Констанције I Хлор|Флавије Константин]], гувернер Далмације и Диоклецијанов сарадник, већ прешао на његову страну током пролећа. Брзо по почетку битке, Каринов префект Аристобал променио је страну а Карина су током битке убили његови војници.
Овом победом, Диоклецијан је постао господар читавог царства и окончана је криза трећегIII века.
 
==Економске прилике==
 
Царством је владала висока инфлација: метал у новцу је губио на својој тежини и квалитету. То је почело још у време [[севери (династија)|династије Севера]] када је број војника увећан без обзира на економску способност Царства да те људе плати. Током кризе трећегIII века, сваки од краткотрајних владара је зависио од војске: морао ју је плаћати, то није било само питање опстанка на власти, него питање опстанка тих владара у животу. Неопходност да се брзо плати војска доводило је до ковања неквалитетног новца, што је стварало инфлацију у држави.
 
Једна од последица ових тешкоћа је била у томе што су трговачке везе унутар Царства биле озбиљно угрожене. Трговци нису могли безбедно путовати с краја на крај Царства као раније, како због грађанских немира, тако и због варварских упада. Пропаст трговине довела је до тога да велики поседници земље, у немогућности да продају летину и друго, почну производити само за сопствене потребе; с друге стране, без трговине није било и новца, тако да се уместо куповине мануфактурних производа, почеле су се стварати локалне радионице. И то је економска форма позната из каснијих епоха. У међувремену обично становништво из градова почело је да се насељава у сеоским срединама, тражећи тамо храну и посао. Да би то добили (заједно са мало земље) били су спремни да се одрекну неких својих права; тако су настали [[Колони (најамници)|колони]]. Колони су каснијим реформама били чврсто везани за земљу, а имали су обавезу да служе у војсци. Касније је њихов положај постао населдан. И то је била клица [[феудално друштво|феудалног друштва]], клица која се формирала у [[Римско царство|Римском царству]] током велике кризе III века.