Ђурђевдан — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
НКН
Ред 5:
'''Ђурђевдан''' је [[Хришћанство|хришћански]] и [[Српски народни празници|народни празник]] који се прославља 6. маја по [[Јулијански календар|старом]], односно 23. априла по [[Грегоријански календар|новом календару]], чиме се обележава успомена на [[Свети Георгије|Светог Ђорђа]]. Светог Ђорђа славе и [[католицизам|католици]] и [[православље|православци]]. Православци као [[Крсна слава|крсну славу]] 6. маја, а католици као [[имендан]] 23. априла.<ref>{{cite web |title=KATOLIČKI KALENDAR 2020 |url=https://mojkalendar.com.hr/katolicki-kalendar-2020 |website=mojkalendar.com |accessdate=20. 3. 2020}}</ref>
 
У Србији је овај празник попримио и неке друге особине, мешајући се са [[предхришћански култови|предхришћанским култовима]] [[Балканско полуострво|Балкана]]. Празник прослављају једном годишње 6. маја, под различитим називима (''Св. Ђорђе, Ђурђевдан, Ђурђовдан, Мл’зигруда, Премлаз, Ерделези'') како хришћани (православни и католици), тако [[муслимани]], на територији целе Србије. Његово празновање посебно је наглашено у областима са развијенијим сточарством. Ђурђевдан је 2015. године уврштен у Национални регистар [[Списак елемената нематеријалног културног наслеђа Србије|нематеријалног културног наслеђа Србије]].<ref name="НКН">{{cite web|title=ЂУРЂЕВДАН|url=http://nkns.rs/cyr/popis-nkns/djurdjevdan|website=Нематеријално културно наслеђе Србије |publisher=Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду |accessdate=20. 1. 2019}}</ref>
У Србији је овај празник попримио и неке друге особине, мешајући се са [[предхришћански култови|предхришћанским култовима]] [[Балканско полуострво|Балкана]].
 
 
Ђурђевдан се од 2015. године налази у Националном регистру [[Списак елемената нематеријалног културног наслеђа Србије|Нематеријалног културног наслеђа Србије]].<ref name="НКН">{{cite web|title=ЂУРЂЕВДАН|url=http://nkns.rs/cyr/popis-nkns/djurdjevdan|website=Нематеријално културно наслеђе Србије |publisher=Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду |accessdate=20. 1. 2019}}</ref>
 
== Порекло празника ==
Линија 106 ⟶ 103:
{{Commonscat-inline|Saint George's feasts}}
 
{{листаЛиста нематеријалног наследствакултурног наслеђа Србије|state=collapsed}}
{{српски празници|state=collapsed}}
 
{{authority control}}{{portal bar|Хришћанство}}
 
[[Категорија:Култура Србије]]
[[Категорија:Ђурђевдан| ]]
[[Категорија:Хришћански празници]]