Самјуел Морланд — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
{{Биографија
| име = Семјуел
| презиме = Морланд
| слика = Sir Samuel Morland by Sir Peter Lely.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Портрет Морланда  који је направио Петар Лели 1645. године
| пуно_име =
| дан_рођења =
| месец_рођења =
| година_рођења = 1625.
| место_рођења =
| држава_рођења =
| дан_смрти = 30.
| месец_смрти = децембар
| година_смрти = 1695.
| датум_рођења = <!-- {{Датум рођења|ГГГГ|ММ|ДД}} -->
| место_смрти =
| датум_смрти = <!-- {{датум смрти|ГГГГ|ММ|ДД|ГГГГ|ММ|ДД}} -->
| држава_смрти =
| место_смрти =
| држава_смрти =
| занимање =
| активни_период =
| значајни_радови =
| награде =
| потпис =
}}
'''Сер Семјуел Морланд, 1. Баронет''' или({{јез-енгл|Samuel '''Морланд'''Morland}}; ([[1625]].[[30. децембар]] [[1695]]), био је [[Енглеска|енглески]] [[академик]], [[дипломата]], [[Шпијунажа|шпијун]], [[проналазач]] и [[математичар]] [[17. век|17. века]]. Овај научник-енциклопедистаСматра се сматра заслужним за рани развој [[Рачунарство|рачунарске опреме]], [[Хидраулика|хидраулике]] и [[Парна машина|парне енергијемашине]]<ref>{{Cite web|url=http://www.berkshirehistory.com/bios/smorland.html|title=RBH Biography: Sir Samuel Morland (1625-1695)|last=|first=|date=|website=www.berkshirehistory.com|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=20.3.2020.}}</ref>.
 
== Образовање ==
==Биографија ==
[[Син]] је [[Томас Морланд|Томаса Морланда]], [[Ректор|ректора]] Сулхамстед банистерске парошке[[Црква (грађевина)|цркве]] у [[Беркшир]]у,. студираоОбразован је на Винчестерском [[Факултет|факултету]] у [[Винчестер|Винчестеру]] и ''Магдалена колеџу'' у [[Кембриџ|Кембриџу]]у, чији је члан постао [[1649]]. године.<ref><cite{{Cite classweb|url="citation encyclopaedia" id="CITEREFACADMRLT645S">[http://vennwww.libberkshirehistory.cam.ac.ukcom/cgi-binbios/search-2016smorland.pl?sur=&suro=w&fir=&firo=c&cit=&cito=c&c=all&z=all&texhtml|title=MRLT645S&sye=&eye=&col=all&maxcount=50RBH "Morland,Biography: Sir Samuel Morland (MRLT645S1625-1695)"]{{Мртва веза|last=|first=|date=06|website=www. 2019 berkshirehistory.com|botarchive-url=InternetArchiveBot |fixarchive-attempteddate=yes |dead-url=|access-date=20.3.2020.}}. </cite></ref>  Морланд је посветио много времена [[Учење|учењу]] [[Математика|математике]], а стекао је и веома добро познавање је научио [[Латински језик|латинискоглатиниски]], као и  [[Грчки језик|грчкоgгрчки]], [[Хебрејски језик|хебрејскоgхебрејски]] и [[Францускифранцуски језик|францускоg]] језика, културе[[Култура|културу]] и дипломатије[[Diplomatija|дипломатију]]. Док је био предавач на Кембриџу, први пут се сусрео са  [[Самјуел Пепис|Семјуелом Пеписом]], са којим је остао у контакту до краја живота.<ref>{{Cite web|url=https://translate.google.rs/translate?hl=sr-Latn&sl=en&tl=sr&u=https://history-computer.com/People/MorlandBio.html&anno=2|title=Google преводилац|last=|first=|date=|website=translate.google.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=20.3.2020.}}</ref>
 
== Дипломата ==
Активно је пратио [[Политика|политичке]] догађаје, те сеи по напуштању Кембриџа прихатио државнеје државну службеслужбу. Пословно је путовао за [[Шведска|Шведску]] 1653. године[[1653]], а [[1655]]. године биопослао јега послат одје стране [[Оливер Кромвел|Оливера Кромвела]] на мисију, у [[Италија|ИталијиИталију]], какода бипротествује изразио протест назбог радњерадњи предузетепредузетих против [[Валдензи]]јана од стране[[Династија војводеСавоја|династије СавојскогСавоја]]. Остао је у [[Женева|Женеви]] неко време у улози амбасадора, акао [[амбасадор]]. такођеНаписао је написао [[Књига|књигу]]: ''Историја евангеличкеевангеличких црквецркава долинеу долини ПијемонтПијемонта'' ([[1658]]).<ref>{{Cite web|url=https://www.npg.org.uk/collections/search/portrait/mw147855/Sir-Samuel-Morland-1st-Bt|title=Sir Samuel Morland, 1st Bt - National Portrait Gallery|last=|first=|date=|website=www.npg.org.uk|language=en|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=20.3.2020.}}</ref>
 
== Лични живот и породица ==
Од [[1677]]. године живео је у [[Воксол (Лондон),|Воксолу]]. Био је ожењен три пута:
 
* Године [[1657]]. оженио је ћерку [[Барон|барона]] са којом је имао троје деце. Умрла је [[1668]]. године.
== Шпијун ==
Док је служио као секретар Џону Терлоу, у [[Комонвелт Енглеска|Говору Посполитой]] службено лице, одговорно за [[Шпијунажа|шпијунирање]], међутим, Морланд је постао разочаран Владом Комонвелта, наводно након што је сазнао о завери сер Ричарда Виллиса, Терлоа и [[Ричард Кромвел|Ричарда Кромвел]]а , да убију будућег краља [[Чарлс II Стјуарт|Карла II]]. Као двоструки агент, Морлэнд почели рад на обнови, ради шпијунаже и [[Криптографија|криптографије]] – активности које су му касније помогле да уђе у краљевски сервис.<ref>{{cite web |title=History of Computers and Computing, Mechanical calculators, Pioneers, Samuel Morland |url=https://history-computer.com/MechanicalCalculators/Pioneers/Morland.html |website=history-computer.com |accessdate=20. 3. 2020 |language=EN}}</ref>
 
* Године [[1670]]. оженио је [[Ћерка|ћерку]] [[Роџ Харнет|Роџа Харнета]], са којом је имао двоје деце<ref>{{Cite web|url=https://www.westminster-abbey.org/abbey-commemorations/commemorations/carola-ann-morland-r-harsnett|title=Carola & Ann Morland & R. Harsnett|last=pixeltocode.uk|first=PixelToCode|date=|website=Westminster Abbey|language=en|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=20.3.2020.}}</ref>. Умрла је [[1674]]. године.
== Проналазач ==
[[Датотека:Calculating_device_for_multiplication_by_Samuel_Morland_1666.jpg|десно|мини|"Нови алат множења" измислио Морлэнд у 1666.]]
Дана, 18. јул 1660. године, постао је [[баронет]] , и добио је мању улогу на двору али је његов главни извор прихода долазио од употребе његовог знања математике и [[Хидраулика|хидраулике]] за изградњу и одржавање различитих машина. Ово укључује:
* "вода-мотор", рани тип [[Пумпа|пумпе за воду]]. Он јe учествовао на пројектима за побољшање водоснабдевања [[Замак Виндзор| замка Виндзор]], током кога је патентиран (возр. 1675) плунжер пумпе способне да "подигну велику количину воде са знатно мањим уделом снаге него што може да се обавља уз помоћ ланца или других пумпи." Он је такође експериментисао коришћењем [[Барут|барута]] , који би [[вакуум]]oм усисао воду и снагом првог мотора са унутрашњим сагоревањем и правио планове за рад [[Парна машина|парних машина]]. Морландове пумпе су дизајниране за бројне домаће, морске и индустријске апликације, као што су бунари, баре за одвод или [[рудник|рудници]], и гашење пожара. Његово израчунавање обима паре (око две хиљаде пута веће од коришћене воде) није побољшан до каснијег дела века, и имало је велики значај за даљи развој радне парне машине.<ref><cite class="citation book">Rosen, William (2010). </cite></ref>
* не-децималну арифмометрију (која ради са Енглеским [[фунта|фунтима]], шилингама и пенима), слично „Ciclografo” [[италијан]]ског Тита Ливиа Бураттиниа коју је направио Хамфри Адамсона<ref><cite class="citation web">Georgi Dalakov (6 April 2013). </cite></ref>
* машина која рави [[Тригонометрија|тригонометријске]] прорачуне.
* 'аритметичка машина' од које су четири основна правила аритметике добро подешене и "без допуњавања меморије, узнемиравања ума, или излажући операције за било какве несигуности" (сматра се по некима као прва машина за размножавање, као пример може да послужи [[Музеј науке у Лондону|научни музеј]] у Јужном Кенсингтону).
* 1666. добио је патент за производњу металних ватра-пећи.
* 1671. године он је узео на себе одговорност за проналазак говорећег трубе, раног облика [[Мегафон]]а. Један од осам познатих очуваних примера, приказаних у жупној цркви Св. Петра и Павла у Харингтону, Нортгемптоншир. Уређај, такође познат као "Харрингтон Вампинг Хорн", био је приказан [[Чарлс II Стјуарт|Карлу II]] у [[Сент Џејмс парк|Сент Џејмс Парк]].<ref><cite class="citation web">Christopher Howse (16 October 2012). </cite></ref>
* он је касније освојио уговор за снабдевање огледала за краља као и изградњу крањевске [[Штампарска машина|штампарије]].
* 1681. године он је именован за ''мастер mechanicorum'' (мајстор механике) за свој рад на систему водоснабдевања у [[Замак Виндзор|Виндзор]].
* он с е удружује са Пеписом о стварању војно-морскихтоп-колица и дизајна машине за мерење тежине сидра. тТоком креација развио је нове облике [[Барометар|барометра]] као и [[Криптографија|криптографичку]] машину.
 
* Године [[1676]]. године оженио Енје [[Ана Филдинг|Ану Филдинг]], у [[Солихал|СолихаллеСолихалу]], сестра[[Сестра|сестру]] Бо[[Роберт ФейлдингаФилдинг|Роберта Филдинга]]. Није било никаквих проблема, и онаУмла је умрла [[1680]]. године.<ref><cite class="citation encyclopaedia" id="CITEREFMarshall">Marshall, Alan. </cite></ref>
== Лични живот и породица ==
Од 1677. године живео је у Воксхол подручју централног [[Лондон]]а, где је направио побољшања у нове пролећне баште, који су касније постали Воксхол-Гарденс. 1684. године преселио се у дом у Хамерсмиту.
 
Постоје [[Споменик|споменици]] посвећени Морландовим женама у [[Вестминстерска опатија|Вестминстерској опатији]].<ref>{{cite web|url=http://www.westminster-abbey.org/our-history/people/carola-and-ann-morland|title=Carola and Ann Morland|author=UK|first=|date=|website=|publisher=Westminster Abbey|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=20.3.2020.}}</ref>
Морланд је био ожењен три пута:
* 1657. године оженио Хугенот Сузан де Milleville, ћерка Данијела де Milleville, барон де Буасси; имали су троје деце. Умрла је 1668. године.
* 1670. године оженио Царола Хаггквист Harsnett, ћерка сер Роџера Harsnett; имали су двоје деце. Умрла је 1674. године.
* 1676. године оженио Ен Филдинг у [[Солихал|Солихалле]], сестра Бо Фейлдинга. Није било никаквих проблема, и она је умрла 1680. године.<ref><cite class="citation encyclopaedia" id="CITEREFMarshall">Marshall, Alan. </cite></ref>
Постоје споменици посвећени двема Морландових жена од три у наосу [[Вестминстерска опатија|Вестминстерској опатији]].<ref><cite class="citation web">UK. </cite></ref>
 
ОнПочео је почео да [[Слепило|слепи, губећи вид у]] [[1692]]. године. Три године касније, [[30. децембар|30. децембра]] [[1695]]. године, онумро је умро и био сахрањен je, [[6. јануар]]а [[1696]], у  [[Црква (грађевина)|цркви]] Св.[[Свети Павле|Светог Павла]], Хаммерсмиту [[Хамерсмит|Хамерсмиту]].
-->
== Види још ==
* [[Историја мотора са унутрашњим сагоревањем]]
 
== Референце ==
Линија 60 ⟶ 49:
 
== Спољашње везе ==
{{категорија на Остави|Samuel Morland}}
* [http://metastudies.net/pmwiki/pmwiki.php?n=Site.TheModernEpochAndTheEmergenceOfTheModernCalculator#Moreland SamuelЖивот Moreland'sи lifeрад andСемјуел inventions described at http://things-that-count.comМорланда]
* {{worldcat id|lccn-n82-66500}}
 
{{DEFAULTSORT:Морланд, Семјуел}}
{{нормативна контрола}}{{портал бар|Биографија|Уједињено Краљевство|Књижевност|Математика}}
{{Neprovereni seminarski}}
 
[[Категорија:Рођени 1625.]]
[[Категорија:Умрли 1695.]]
[[Категорија:Енглески математичари]]
[[Категорија:Проналазачи]]
[[Категорија:Енглези]]
[[Категорија:Британски шпијуни]]
[[Категорија:Британске дипломате]]
[[Категорија:Британски проналазачи]]
[[Категорија:Британски криптографи]]
[[Категорија:Историја рачунарства]]
[[Категорија:Британски математичари]]