Богдан Шупут — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 25:
=== Група „Десеторица“ ===
Из Париза се у Нови Сад враћа 23. јуна 1939. године и постаје члан групе „Десеторица“,<ref>никола Тасић: "Историја Београда", Београд 1995.</ref> у којој су поред њега били и [[Љубица Сокић|Љубица-Цуца Сокић]], [[Даница Антић]], [[Јурица Рибар]], [[Стојан Трумић]], [[Алекса Челебоновић]], [[Никола Граовац]], [[Душан Влајић]], [[Бора Грујић]] и [[Миливој Николајевић]]. Непосредно после формирања групе „Десеторица“, њени чланови су од 25. фебруара—7. марта 1940. године приредили заједничку изложбу у великој сали Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“ у Београду. По оцени ликовног критичара: ''Богдан Шупут је неоспорно најјачи и најизразитији таленат из ове симпатичне групе''.<ref>"Београдске општинске новине", Београд 1. март 1940.</ref>
Средином марта 1940. године Шупут посећује Улцињ, а у августу рудник Љубију, ради одмора и у потрази за новим сликарским мотивима. На јесен исте године одлази на служење војног рока у Сарајево. У априлском слому Југославије, 1941. године, доспева у немачко заробљеништво. У заробљеничком логору Сталаг -{IV}- А у [[Олберсдорф]]у, у [[Саксонија|Саксонији]], припада илегалној организацији „Друг“, али је активан у културно-уметничком животу и ради сценографију за тамошње приредбе.
Успева да изађе из логора [[1. новембар|1. новембра]] [[1941]], и после једанаест дана стиже у Нови Сад, али је [[23. јануар]]а [[1942]]. године стрељан заједно са мајком и тетком у [[рација у јужној Бачкој|рацији]] коју су извршили мађарски фашисти.<ref>Александар Декански: "Eo Ypso", Сремака Митровица 2014.</ref>
| |||