Библиотечки огранци (Сомбор) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Уклањам датотеку JPG-rešenje.jpg. P199 ју је избрисао/ла са Оставе; разлог: per c:Commons:Deletion requests/Files uploaded by Gzanag
Ред 3:
== Историја ==
Оснивање Народних књижница и читаоница на територији бившег Народног одбора среза Сомбор, под разним називима, датира од деведесетих година [[XIX век]]а. За нека насеља утврђена је година оснивања: у Стапару-Српска стапарска читаоница [[1985]].; у Бездану-Мађарска читаоница 1900. и Српска читаоница [[1924]].; у Станишићу-Грађанска касина [[1900]].; у Телечки- Грађанска књижница и читаоница [[1909]].; у Дорослову – Књижница дорословачког занатлијског удружења [[1916]]. и Књижница сељачког газдинства [[1926]].; у Светозару Милетићу – Занатлијска књижница и читаоница [[1923]].
 
[[Датотека:JPG-rešenje.jpg|мини|лево|200п|Решење о спајању библиотека на подручју Општине Сомбор<ref>{{cite book |last=Ковач |first=Иван |title=Народна књижница и читаоница у Кљајићеву | year=1984 |location=Сомбор |pages=15}}</ref>]]
Књижни фондови ових установа су или потпуно или већим делом уништени током Првог и Другог светског рата. Сачуване књиге ушле су у састав књижних фондова новооснованих Народних књижница и читаоница. До [[1957]]. године сва насеља су имала Народне књижнице и читаонице.
Градска библиотека "Карло Бијелицки" је непосредно по формирању Народних књижница и читаоница [[1947]]. године успоставила с њима везе, пружала им стручну помоћ и према могућностиам попуњавала им је књижни фонд.