Црква Силаска Светога духа у Врбици — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 93.138.153.43 (разговор) на последњу измену корисника Acaalexaca
ознака: враћање
ово може
Ред 17:
== Прошлост ==
Црква је 1929. године осветио Митрополит дабробосански Петар Зимоњић. Као најстарији парох врбички спомиње се Теодор Козомара. Црква је 1989. године обновљена и освећена 1990. године од стране владике далматинског Николаја. У току [[Рат у Босни и Херцеговини|рата]], [[1994]]. године тек обновљена и освећена црква запаљена је од стране [[хрватско вијеће одбране|војске Републике Хрватске]]. Обновљен је парохијски дом, који је раније служио као основна школа у селу. Богослужења се тренутно обављају у импровизованој капели, која је у саставу парохијског дома.<ref>{{Cite web|url=http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/crkve_files/image006.jpg |title=Слика цркве, Епархија бихаћко-петровачка |accessdate=08. 11. 2006 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070311045653/http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/crkve_files/image006.jpg |archive-date=11. 03. 2007 |url-status=dead }}</ref>
За обнову цркве најзаслужнија је [[Марк Лежер|Марлеј Лежер]], супруга погинулог канадског војника [[Марк Лежер|Марка Лежера]], који је служио у трупамајединицама [[СФОР]]-а на подручју [[Ливно|Ливна]]. Он је касније погинуо у [[Авганистан]]у. Мештани Врбице, сажаљени над његовом погибијом су написали писмо саучешћа Марлеј Лежер, која је у знак захвалности скупила средства за финансирање обнове цркве и парохијског дома.
 
Приликом реконструкцијеобнове парохијске куће, сада конака манастира, откривене су камене плоче на којима пише за вријеме којих јеромонаха (калуђера) је подигнут конак, односно обнављан. То несумњиво свједочи да су парохију врбичку у ранија времена опслуживали монаси. Одакле су они долазила и ко су били то ће се даљним истраживањем показати. Све до 1933.године, тј. до доношења Устава СП Цркве парохија врбичка припадала је Митрополији дабробосанској, а од 1933. до 1990.године била је у саставу Епархије далматинске, те од 1990. године у саставу Епархије бихаћко-петровачке.
 
Уочи самога грађанског рата у Босни и Херцеговини (1992.г.) храм је био у потпуности обновљен и освећен чином обновљена. Том приликом постављене су и освећене нове иконе, рад иконописне школе манастира Жиче. На жалост, 1994.године војска Републике Хрватске и припадници ХВО-а окупирали су село Врбицу и већи дио Лијевљанског поља. Том приликом црква је запаљена и све њене драгоцјености, осим икона, које је прије паљења храма успио извући данас већ покојни фра Марко Гело, фрањевац из Лијевна, које је послије рата иконе предао Епархији бихаћко-петровачкој, а које се данас чувају у Манастиру Рмњу. Ових дана биће пренесене поново сада већ у манастир Врбицу, ако Бог да.