Црногорски комити — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 9:
Долазак у комите двојице бивших министара, [[Радомир Вешовић|Радомира Вешовића]] и [[Милосав Раичевић|Милосава Раичевића]], био је веома значајан, што је резултирало приступањем многих првака покрету. Борбе са окупатором су интезивиране крајем [[1917]]. и почетком [[1918]]. године. Предајом Вешовића и Раичевића, [[1. јануар]]а [[1918]]. године, покрет није уништен, него је чак добио на снази. Непријатељ је узнемираван не само на црногорској територији него и на подручју [[Санџак|Санџака]], [[Дубровник|Дубровника]], [[Херцеговина|Херцеговине]], [[Бока которска|Боке которске]], итд.
 
Октобра [[1918]]. године
Октобрасрпска [[1918]].војска годинеје комити и други родољуби су успјелиуспјела да ослободеослобода [[Црна Гора|Црну Гору]]. Српске трупе су само помогле око ослобођења Подгорице и тада им је предато 5 000 заробљеника. Командант [[Јадранске трупе|Јадранских трупа]], [[Драгутин Милутиновић|генерал Драгутин Милутиновић]], распустио је комитске чете, наредбом од [[12. новембра]] [[1918]]. године, иако није имао ни правни ни војни мандат да то уради.
 
== Борба против уједињења ==