Asklepijad iz Bitinije — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нова страница: {{Инфокутија биографија |име = Асклепијад Вифински |слика = Асклепијад_Вифинск… |
||
Ред 1:
{{Инфокутија биографија
|име =
|слика = Асклепијад_Вифински_.jpg
|ширина_слике = 250п
|алт =
|опис =
|име_по_рођењу =
|остала_имена =
|
|место_рођења = [[Прузи]]
|држава_рођења = [[Античка Грчка]]
|датум_смрти = 40. п. н. е.
|
|држава_смрти = Римска држава
|узрок_смрти =
|религија =
|познат_по =
|образовање =
|алма_матер =
|послодавац =
|занимање = [[
|висина =
|тежина =
|титула =
|супружник =
|партнер =
Линија 40 ⟶ 28:
|родитељи =
|родбина =
|награде =
|потпис =
Линија 46 ⟶ 33:
|фусноте =
}}
'''Асклепијад Вифински''' {{јез-грч|Ἀσκληπιάδης}}; (рођен око 124 год п.н.е - умро око 40 год п.н.е.). [[Рим |Римски ]]лекар и [[филозоф]], [[Грчка|грчког ]]поријекла . Оснивач методичке школе у медицини. Сматра се једном од најзначајнијих личности у [[Историја медицине|историји медицине]]. <ref name="Жегер">Станојевић В, Историја медицине, Медицинска књига, Београд-Загреб,1953.г.</ref>
==Биографија==
Асклепијад је рођен 124 године п.н.е. у граду [[Пруза|Прузи]] у [[Битинија| Битинији]] у [[Грчка| Грчкој]]. Први је грчки љекар и плодан писац који се настанио а и прочуо у Риму. Учио је [[Медицина|медицину]] у граду [[Парион|Париону]], у [[Атина|Атини]] и [[Александрија|Александрији]], па како је обишао и испробао медицинску праксу у више градова на [[Средоземље|Средоземљу]], он се најзад упутио у Рим и у њему настанио 91. Године п.н.е. Рим је освојио својим изванредним смислом за [[Реторика|реторику]] па се послије прихватио љекарске праксе, јер је мислио, како каже [[Плиније]], да је то пут којим ће лакше «до славе и ћара!»
<ref name=" Жегер " />
==Радна биографија==
Шетајући се једном приликом по околини своје раскошне виле, купљене од високих хонорара својих медицинских услуга, пише Плиније, спазио је како путем поред њега пролази чудна поворка, и како уморни носачи спуштају са својих леђа мртвачки сандук на земљу. Пришао је сандуку и распитао се о узроку смрти покојника, замолио је да се покојник не спаљује већ одмах однесе његовој кући, објашњавајући да покојник још није мртав и да ће он помоћи да преживи.Од момента када је Асклепијад оживјео обамрлог човјека, прочуо се по цијелом Риму и постао најпознатији љекар. Уозбиљујући своју љекарску праксу, мада површног познавања [[Епикур|Епикурове]] филозофије створио своју школу и начин љечења. <ref name=" Жегер " />
==Асклепијадов начин лијечења==
Епикурова [[Материјализам |материјалистичка]] мисао заснована на идеји да је космос састављен од [[Атом|атома]] који су у непрекидном кретању кроз празне међупросторе, се односи и на човјека. Захваљујући невидљивим каналићима, «порама», чије постојање потврђују на кожи најситније капљице зноја, које из њих избијају; душа је састављена такође из атома, «огцои» , који су «глатки, округли и танани»; ваздушни атоми продиру у организам захваљујући дисању; кретање атома у тијелу производи топлоту и хладноћу; складан однос између атома, и то чини здравље, док несклад доноси болест, пошто у таквом случају «атоми запушавају поре усљед своје величине, облика, количине и усљед својих брзих кретања»; код [[Плеторично|плеторичних]] и грозничавих болесника, болести наступају усљед сужавања пора, док код слабуњавих, мршавих и меланхоличних, оне настају усљед брзог протицања атома кроз сувише широке поре.
Асклепијад је своју терапију заснивао на тој филозофији, прогласивши начело, да треба лијечити: «tuto, celerite, jucunde“ – „сигурно, брзо, пријатно“. Одбацивши Хипократову теорију зато што је неактивна и „посматра смрт“ и одбацивши исто тако и Хипократово натуралистичко начело о томе, да је „природа љекар“ и замјенивши га начелом , да је природа „покадшто шкодљива“, „aliquando nocet“, и да је треба „исправљати“, он је задржао само Хипократово начело о посматрању тока болести у болесничкој постеељи и додао своје терапијско начело о енергичном лијечењу <ref name=" Жегер " />
Умро је у Риму 40. Године п.н.е.
==Круг пријатеља и поштоваоца==
Имао је велики круг пријатеља, поштоваоца у струци и ван ње. Били су то: [[Цицерон]], [[Марко Антоније]], [[Красус]], [[Митридат]], пјесник [[Лукреције]] који је сачувао његова дјела у виду свог извода, пошто су његова оригинална дјела изгубљена.
<ref name=" Жегер " />
[[Датотека: Римски_хируршки_инструменти.jpg|мини|250п|ДЕСНО| Римски хируршки инструменти]]
<ref name=" Жегер " />
== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија|Античка Грчка|Филозофија}}
*{{[https://translate.google.rs/translate?hl=srLatn&sl=ru&u=https://history.wikireading.ru/246964&prev=search]
|