Историја Републике Српске — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 1:
{{Историја Републике Српске}}
'''[[Република Српска]]''' је
[[Срби|Српски народ]] је од средњег века видео Босну и Херцеговину као једну од својих земаља. Босну и Херцеговину су као ''српску земљу'' видели и њени владари и феудалци у средњем веку, као и велике силе у време склапања [[Санстефански споразум|Санстефанског мира]] 1878. године и у оквиру [[Тројна антанта|савезничких]] понуда датих за територијално проширење [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] 1915. године.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=29}}
== Праисторија и стари век ==
Линија 151 ⟶ 154:
[[Датотека:Srpske autonomne oblasti u Bosni i Hercegovini u studenome 1991.png|мини|200п|Српске аутономне области у Босни и Херцеговини (новембар 1991)]]
Од вишестранчких избора и стварања вишестраначке владе СР БиХ у јануару 1991. политички представници Муслимана ([[Странка демократске акције|СДА]]) и Хрвата ([[ХДЗ]]) у БиХ започели су процес [[сецесија|одвајања]] [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]] од [[СФРЈ]].{{sfn|Логос|2019|p=127-128}} Када су после проглашења независности [[Словенија|Словеније]] и [[Хрватска|Хрватске]] политичке вође Муслимана и Хрвата
Од вишестранчких избора и стварања вишестраначке владе СР БиХ у јануару 1991. политички представници Муслимана ([[Странка демократске акције|СДА]]) и Хрвата ([[ХДЗ]]) у БиХ започели су процес [[сецесија|одвајања]] [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]] од [[СФРЈ]].{{sfn|Логос|2019|p=127-128}} Када су после проглашења независности [[Словенија|Словеније]] и [[Хрватска|Хрватске]] политичке вође Муслимана и Хрвата у Скупштини СР Босне и Херцеговине систематски су почели да избегавају Савет за равноправност народа, чиме су прегласавали легитимне представнике [[Срби|Срба]]. Након што су прегласани 14. октобра 1991, српски представници су се издвојили 24. октобра 1991. у [[Народна скупштина Републике Српске|„Скупштину српског народа у Босни и Херцеговини”]].{{sfn|Логос|2019|p=131-132 са напоменом 438. О томе се расправљало и 14.10.1991. а председник Скупштине БиХ Момчило Крајишник објавио је крај седнице и посланици Срби су отишли из Скупштине. Без Срба, састанак је настављен после поноћи 15.10.1991. уз присуство потпредседника Мариофила Љубића и посланика СДА и ХДЗ-а, као и дела посланика опозиције. Они су, без пристанка посланика СДС-а усвојили око 03:00, 15.10.1991. Резолуцију о суверености Босне и Херцеговине и Меморандум (Писмо о намјерама)}} Скупштина је имала седиште у Сарајеву, да би се због ратних дејстава из центра града априла 1992. године, преселила у [[Сарајево (Источно Сарајево)|Српско Сарајево]], односно приградску [[Општина Пале|општину Пале]]. Убрзо је ова скупштина позвала српски народ на плебисцит о останку српског народа у дотадашњој југословенској федерацији. [[Плебисцит српског народа у Босни и Херцеговини|Плебисцит]] је одржан 9. и 10. новембра 1991. године, а на њему је узело учешће око 1.350.000 бирача, од којих се 96,4% изјаснило у прилог самосталне српске државе која може да буде у саставу југословенске државе или Србије. „Скупштина српског народа” је 21. новембра 1991. прокламовала принцип да све општине и месне заједнице у којима је апсолутна већина гласала за останак у СФР Југославији, треба да постану део неке од српских аутономних области. Тако су створене [[САО Босанска Крајина|Аутономна Регија Крајина]], [[САО Семберија|Српска аутономна област Семберија]], [[САО Семберија|Српска аутономна област Романија]] и [[САО Херцеговина|Српска аутономна област Херцеговина]].{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=285}}
Без обзира на противљење представника [[Срби|Срба]], Председништво СР БиХ и влада СР БиХ донели су одлуке да траже признање независности од држава ЕЗ, а министар спољних дела СР БиХ послао је писмо са таквим захтевом [[Арбитражна комисија Мировне конференције о Југославији|Бадинтеровој комисији]] 20.12.1991. Због тога, Скупштина српског народа у БиХ 21.12.1991. донела је одлуку да се почну припреме за стварање „Републике Српске БиХ у саставу савезне државе Југославије.”{{sfn|Логос|2019|p=133-134}} Почетком 1992 референдум о независности БиХ, уз подршку Немачке и ЕЗ, а противно Уставу СР Босне и Херцеговине, постао је известан.{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=285}} Због тога, на основу [[референдум]]а одржаног 9. и 10. новембра 1991. и уставне суверености Срба у БиХ, у Сарајеву у хотелу „Холидеј ин”, [[9. јануар]]а [[1992]]. посланици Скупштине српског народа у БиХ усвојили су декларацију о стварању „Републике српског народа Босне и Херцеговине”, која „се налази у саставу савезне државе Југославије, као њена федерална јединица”.{{sfn|Логос|2019|p=132, 134. У августу 1992. Српска Република БиХ преименована је у Република Српска}} Следећи важан корак у уобличењу Српске Републике Босне и Херцеговине је проглашење [[Устав Републике Српске|устава нове државе]] 28. фебруара 1992. Српска Републикс БиХ је требало да окупи све Србима насељене крајеве у СР Босни и Херцеговини, па и оне крјеве у којима су Срби чинили већину пре 1941. године. Новопроглашена српска држава требало је да остане у саставу СФР Југославије.{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=285}}{{sfn|Логос|2019|p=132, 134}}
[[Датотека:Evstafiev-Radovan Karadzic 3MAR94.jpg|мини|150п|десно|Доктор Радован Караџић, први председник Републике Срспке (1992-1996)]]
|