Историја Републике Српске — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
{{Историја Републике Српске}}
'''[[Република Српска]]''' је држава чији статус није коначно одређен. Настала јенастала током [[Распад Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|распада СФР Југославије]], иа пред пропастиоружани сукоб у [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БоснеБосни и ХерцеговинеХерцеговини]] 1992. године, кадаПроглашена је [[Дејтонски9. мировни споразум|Дејтонским мировним споразумомјануар]] створена међунардно призната и независнаа [[Босна и Херцеговина1992]],. којагодине својукао целокупну''Република државностсрпског инарода суверенитетБосне црпеи изХерцеговине'' дваодлуком ентитета,''Скупштине одсрпског којихнарода јеу једанБосни Републикаи Српска,Херцеговини''.<ref аname други= [[Федерација Босне и Херцеговине]]."ФНСРС">{{sfnmcite web| 1a1 title=Фотомонографија Антић|Народне 1a2скупштине =Републике КецмановићСрпске|1y url=2016http://www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumenti/fotomonografija/cir/NSRS_1991-2011.pdf|1p work=25}} [[Србиwww.narodnaskupstinars.net|Српски народ]]publisher=Народна јескупштина одРепублике средњегСрпске| векаaccessdate=9. видео11. Босну2017}}</ref> иУ Херцеговинуавгусту као једну од својих земаља1992. Боснупреименована ије Херцеговинуу суРепублика каоСрпска,{{sfn|Логос|2019|p=134}} ''српскуа земљу''[[Дејтонски виделимировни испоразум|Општим њениоквирним владариспоразумом иза феудалцимир у средњем веку, каоБосни и великеХерцеговини]] силе у време склапањапотписаним [[Санстефански21. споразумновембар|Санстефанског21. мирановембра]] 1878[[1995]]. године ипостала ује оквирумеђународно [[Тројнапризната антанта|савезничких]]као понудаједан датиход задва територијалноентитета проширењеБосне [[Краљевинаи Србија|Краљевине Србије]] 1915. годинеХерцеговине.{{sfn|Логос|2019|p=259-261}}{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=2925}}
 
[[Срби|Српски народ]] је од средњег века видео Босну и Херцеговину као једну од својих земаља. Босну и Херцеговину су као ''српску земљу'' видели и њени владари и феудалци у средњем веку, као и велике силе у време склапања [[Санстефански споразум|Санстефанског мира]] 1878. године и у оквиру [[Тројна антанта|савезничких]] понуда датих за територијално проширење [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] 1915. године.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=29}}
 
 
== Праисторија и стари век ==
Линија 151 ⟶ 154:
[[Датотека:Srpske autonomne oblasti u Bosni i Hercegovini u studenome 1991.png|мини|200п|Српске аутономне области у Босни и Херцеговини (новембар 1991)]]
 
Од вишестранчких избора и стварања вишестраначке владе СР БиХ у јануару 1991. политички представници Муслимана ([[Странка демократске акције|СДА]]) и Хрвата ([[ХДЗ]]) у БиХ започели су процес [[сецесија|одвајања]] [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]] од [[СФРЈ]].{{sfn|Логос|2019|p=127-128}} Када су после проглашења независности [[Словенија|Словеније]] и [[Хрватска|Хрватске]] политичке вође Муслимана и Хрвата започеле процес осамостаљења Босне и Херцеговине, они су у Скупштини СР Босне и Херцеговине систематски су почели да избегавају Савет за равноправност народа, чиме су прегласавали легитимне представнике [[Срби|Срба]]. Након што су прегласани 14. октобра 1991, српски представници су се издвојили 24. октобра 1991. у [[Народна скупштина Републике Српске|„Скупштину српског народа у Босни и Херцеговини”]].{{sfn|Логос|2019|p=131-132 са напоменом 438. О томе се расправљало и 14.10.1991. а председник Скупштине БиХ Момчило Крајишник објавио је крај седнице и посланици Срби су отишли из Скупштине. Без Срба, састанак је настављен после поноћи 15.10.1991. уз присуство потпредседника Мариофила Љубића и посланика СДА и ХДЗ-а, као и дела посланика опозиције. Они су, без пристанка посланика СДС-а усвојили око 03:00, 15.10.1991. Резолуцију о суверености Босне и Херцеговине и Меморандум (Писмо о намјерама)}} Скупштина је имала седиште у Сарајеву, да би се због ратних дејстава из центра града априла 1992. године, преселила у [[Сарајево (Источно Сарајево)|Српско Сарајево]], односно приградску [[Општина Пале|општину Пале]]. Убрзо је ова скупштина позвала српски народ на плебисцит о останку српског народа у дотадашњој југословенској федерацији. [[Плебисцит српског народа у Босни и Херцеговини|Плебисцит]] је одржан 9. и 10. новембра 1991. године, а на њему је узело учешће око 1.350.000 бирача, од којих се 96,4% изјаснило у прилог самосталне српске државе која може да буде у саставу југословенске државе или Србије. „Скупштина српског народа” је 21. новембра 1991. прокламовала принцип да све општине и месне заједнице у којима је апсолутна већина гласала за останак у СФР Југославији, треба да постану део неке од српских аутономних области. Тако су створене [[САО Босанска Крајина|Аутономна Регија Крајина]], [[САО Семберија|Српска аутономна област Семберија]], [[САО Семберија|Српска аутономна област Романија]] и [[САО Херцеговина|Српска аутономна област Херцеговина]].{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=285}}
 
Од вишестранчких избора и стварања вишестраначке владе СР БиХ у јануару 1991. политички представници Муслимана ([[Странка демократске акције|СДА]]) и Хрвата ([[ХДЗ]]) у БиХ започели су процес [[сецесија|одвајања]] [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]] од [[СФРЈ]].{{sfn|Логос|2019|p=127-128}} Када су после проглашења независности [[Словенија|Словеније]] и [[Хрватска|Хрватске]] политичке вође Муслимана и Хрвата у Скупштини СР Босне и Херцеговине систематски су почели да избегавају Савет за равноправност народа, чиме су прегласавали легитимне представнике [[Срби|Срба]]. Након што су прегласани 14. октобра 1991, српски представници су се издвојили 24. октобра 1991. у [[Народна скупштина Републике Српске|„Скупштину српског народа у Босни и Херцеговини”]].{{sfn|Логос|2019|p=131-132 са напоменом 438. О томе се расправљало и 14.10.1991. а председник Скупштине БиХ Момчило Крајишник објавио је крај седнице и посланици Срби су отишли из Скупштине. Без Срба, састанак је настављен после поноћи 15.10.1991. уз присуство потпредседника Мариофила Љубића и посланика СДА и ХДЗ-а, као и дела посланика опозиције. Они су, без пристанка посланика СДС-а усвојили око 03:00, 15.10.1991. Резолуцију о суверености Босне и Херцеговине и Меморандум (Писмо о намјерама)}} Скупштина је имала седиште у Сарајеву, да би се због ратних дејстава из центра града априла 1992. године, преселила у [[Сарајево (Источно Сарајево)|Српско Сарајево]], односно приградску [[Општина Пале|општину Пале]]. Убрзо је ова скупштина позвала српски народ на плебисцит о останку српског народа у дотадашњој југословенској федерацији. [[Плебисцит српског народа у Босни и Херцеговини|Плебисцит]] је одржан 9. и 10. новембра 1991. године, а на њему је узело учешће око 1.350.000 бирача, од којих се 96,4% изјаснило у прилог самосталне српске државе која може да буде у саставу југословенске државе или Србије. „Скупштина српског народа” је 21. новембра 1991. прокламовала принцип да све општине и месне заједнице у којима је апсолутна већина гласала за останак у СФР Југославији, треба да постану део неке од српских аутономних области. Тако су створене [[САО Босанска Крајина|Аутономна Регија Крајина]], [[САО Семберија|Српска аутономна област Семберија]], [[САО Семберија|Српска аутономна област Романија]] и [[САО Херцеговина|Српска аутономна област Херцеговина]].{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=285}}
 
Без обзира на противљење представника [[Срби|Срба]], Председништво СР БиХ и влада СР БиХ донели су одлуке да траже признање независности од држава ЕЗ, а министар спољних дела СР БиХ послао је писмо са таквим захтевом [[Арбитражна комисија Мировне конференције о Југославији|Бадинтеровој комисији]] 20.12.1991. Због тога, Скупштина српског народа у БиХ 21.12.1991. донела је одлуку да се почну припреме за стварање „Републике Српске БиХ у саставу савезне државе Југославије.”{{sfn|Логос|2019|p=133-134}} Почетком 1992 референдум о независности БиХ, уз подршку Немачке и ЕЗ, а противно Уставу СР Босне и Херцеговине, постао је известан.{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=285}} Због тога, на основу [[референдум]]а одржаног 9. и 10. новембра 1991. и уставне суверености Срба у БиХ, у Сарајеву у хотелу „Холидеј ин”, [[9. јануар]]а [[1992]]. посланици Скупштине српског народа у БиХ усвојили су декларацију о стварању „Републике српског народа Босне и Херцеговине”, која „се налази у саставу савезне државе Југославије, као њена федерална јединица”.{{sfn|Логос|2019|p=132, 134. У августу 1992. Српска Република БиХ преименована је у Република Српска}} Следећи важан корак у уобличењу Српске Републике Босне и Херцеговине је проглашење [[Устав Републике Српске|устава нове државе]] 28. фебруара 1992. Српска Републикс БиХ је требало да окупи све Србима насељене крајеве у СР Босни и Херцеговини, па и оне крјеве у којима су Срби чинили већину пре 1941. године. Новопроглашена српска држава требало је да остане у саставу СФР Југославије.{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=285}}{{sfn|Логос|2019|p=132, 134}}
 
ЗбогКада тога,су нанелегитимне основумуслиманско-хрватске власти спровеле [[референдум]]аРеферендум одржаного 9.независности Босне и 10. новембра 1991.Херцеговине|референдум]] и уставнепрогласиле сувереностинезависност, СрбаСрпска уРепублика БиХ,Босна уи СарајевуХерцеговина ује хотелутакође „Холидеј ин”, 97. јануарааприла 1992. посланицигодине Скупштинепрогласила српскогсамосталност, народаали и останак у БиХјугословенској усвојилифедерацији, суа декларацијуготово осви стварањупосланици „РепубликеСрби српскогу народаСкупштини СР Босне и Херцеговине”,Херцеговине којапридружили „сесу налазисе упочетком саставурата савезнеСкупштини државесрпског Југославије, као њена федерална јединица”народа.{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=285-286}}{{sfn|Логос|2019|p=132135, 134.138-139, У августу 1992160. Српска„Због Републикаобјављивања БиХодлуке преименованаСавета јеминистара уЕЗ Републикада Српска}}се Следећипризна важаннезависност коракБиХ, у уобличењуБањалуци Српскесе Републикесастала Босне и Херцеговине је проглашење [[УставСкупштина Републике Српске|устава нове државе]] 28. фебруара 1992. Српска Републикс БиХ је требало да окупи све Србима насељене крајеве у СР Босни и Херцеговини,на паседници и оне крјеве у којима су Срби чинили већину пре 19417. године4.1992. Новопроглашена српска држава требалодонела је да остане у саставу СФР Југославије. Када су нелегитимне муслиманско-хрватске власти спровеле [[Референдумодлуку о независностипроглашењу БоснеРепублике иСрпске Херцеговине|референдум]]БиХ и прогласиле независност„независном”,{{sfnm| 1a1а =на Антић|истој 1a2седници = Кецмановић|1y=2016|1p=285}} Српска Република Босна и ХерцеговинаСкупштина је такођеобавештена 7.да априласу 1992Б. године прогласила самосталностПлавшић и останакН. уКољевић југословенскојподнели федерацији.оставке Готовона сви посланици Србиместа у СкупштиниПредседништву СР Босне и Херцеговине придружили су се почетком рата Скупштини српског народа.БиХ“}} Двадесет дана касније, Србија и Црна Гора, под притиском САД и [[Европска унија|ЕУ]], прогласиле су [[Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]]. Српска Републила Босна и Херцеговина није мењаламијењала свој статус до краја рата, али ипак, од отварања Лондонске конференције летаљета 1992, она је прихватила да њен статус буде разрешенразријешен у оквирима политичког ентитета Босне и Херцеговине.{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=286}}
 
[[Датотека:Evstafiev-Radovan Karadzic 3MAR94.jpg|мини|150п|десно|Доктор Радован Караџић, први председник Републике Срспке (1992-1996)]]