Меиџи период — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 12:
Цар Мацухито, који ће владати до 1912. године, одабрао је нову владалачку титулу - ''Меиџи'' или у буквалном преводу ''Просвећена владавина'', како би обележио почетак нове ере владавине у историји Јапана. Како би се додатно драматизовао нови поредак моћи, престоница се сели из [[Кјото|Кјота]] (која је то била још од 794. године) у ''Едо'', и добија назив [[Токио]] (''Источна престоница'').
 
У покрету, критичном за консолидацију новог режима, већина [[Даимјо|даимјоа]] се добровољно одриче своје земље, пописне евиденције и кинеског система опорезивања ''Хан'', предавајућипредајући тако сву власт цару. Према утврђеном пореклу наследства, даимјо-и постају гувернери а централна влада подноси њихове административне трошкове и плаћа [[Самурај|самурајима]] стипендије. Током 1871. године, земљиште ће се поделити на префектуре, а званичници бишег ''Хан'' система, попут кланова Сацума, Чошу, Тоса и Хизен, постаће особље нових министарстава.
 
Колико год је режим Меиџи рестаурације покушавао да поврати владавину цара у надмоћан положај, такође је постојала и снажна тенденција да се поново оснује држава која ће бити заснована на религијској пракси [[Шинтоизам|Шинтоизма]]. Пошто су [[Шинтоизам]] и [[будизам]] (у временском периоду од хиљаду година) постали синкретичка верска целина, било је неопходно створити државну религију која би се искључиво заснивала на [[Шинтоизам|Шинтоизму]]. [[Хришћанство]] бива такође легализовано, а [[Конфучијанство|Конфучијанизам]] остаје и даље витална [[Етика|етичка]] доктрина.