Википедија

Република Српска — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 262:
==== Грађански рат у Босни и Херцеговини ====
{{Главни чланак|Рат у Босни и Херцеговини}}
[[Рат у Босни и Херцеговини]] је почео марта 1992. године. После вишемјесечне кризе, [[Рат у Хрватској|рата у Хрватској]] и напетости између суседних република, СР Босна и Херцеговина је ишла ка пропасти сигурним кораком. У неколико дана након [[Убиство старог свата испред Старе цркве на Башчаршији|убиства на Башчаршији]], започеле су борбе у разним крајевима Босне и Херцеговине. Крајем марта 1992. у [[Босански Брод]] и [[Посавина|Посавину]] су ушле регуларне јединице [[Хрватска копнена војска|хрватске војске]] и извршиле више убистава.{{sfn|Логос|2019|p=146. ЗНГ, редовна војска Републике Хрватске, око 1.000 војника (Хрвата и Бошњака) са тенковима, прешла је из Славонског Брода и заузела Босански Брод. Наоружани Хрвати и Бошњаци у селу Сијековац ( Босански Брод) у ноћи 26. на 27.3.1992. убили су деветорицу Срба и тако започели бројна насиља и убиства на подручју Босански Брода која су трајала до првих дана октобра 1992}}{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=305}} Хрватске снаге наставиле су да освајају [[Посавина|Посавину]] заузеле су [[Дервента|Дервенту]] и су продрле до прилаза [[Добој]]у.{{sfn|Логос|2019|p=154-155, 175-176. “ослобађањем Которског и Јоховца (9.6.1992) град је постао сигурнији"}} На југу Хрвати из западне [[Херцеговина|Херцеговине]] уз помоћ војске из Хрватске су освојиле и стратешки важан [[Купрес]] почетком априла 1992. године и убили неколико десетина цивила.{{sfn|Логос|2019|p=147}}{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=305}}
[[Рат у Босни и Херцеговини]] је почео марта 1992. године. Послије вишемјесечне кризе, [[Рат у Хрватској|рата у Хрватској]] и напетости између сусједних република, СР Босна и Херцеговина је ишла ка пропасти сигурним кораком. Само два дана након [[Убиство старог свата испред Старе цркве на Башчаршији|убиства на Башчаршији]], започеле су борбе у разним крајевима Босне и Херцеговине. Крајем марта у [[Посавина|Посавину]] су ушле регуларне јединице [[Хрватска копнена војска|хрватске војске]] и ускоро су продрле до прилаза [[Добој]]у. Хрватске трупе су освојиле и стратешки важан [[Купрес]]. Почетком априла у [[Бијељина|Бијељини]] су се на оружје подигли већински Муслимани, али су их Срби побиједили уз помоћ паравојне јединице [[Жељко Ражнатовић Аркан|Жељка Ражнатовића Аркана]]. [[Европска економска заједница]] је већ 6. априла одлучила да безусловно призна СР Босну и Херцеговину као независну државу. Истог дана српско становништво је преузело власт у стратешки важним градовима [[Зворник]]у и [[Фоча|Фочи]], а већ сутрадан Сједињене Државе признају независност Босне и Херцеговине. У Сарајеву Специјалне јединице [[Драган Викић|Драгана Викића]], [[Зелене беретке (БиХ)|Зелене беретке]] и [[Патриотска лига (БиХ)|Патриотска лига]] почињу да врше терор над Србима у већинским муслиманским и хрватским дијеловима града. Тако су муслиманске трупе [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије БиХ]] заузеле Пофалиће 16. маја и масакрирале српске цивиле. Да Срби нису били спремни за рат свједочи и чињеница да послије убиства на Башчаршији 2. марта 1992. године, већина руководства није била у Сарајеву. У вријеме инсценираног дејства снајпера на демонстранте 6. априла, муслиманске паравојне формације и демонстранти замало нису заробили предсједника [[Српска демократска странка|СДС]] Радована Караџића. Српске снаге су без помоћи неутралне ЈНА до 22. априла успјеле да одбране [[Илиџа|Илиџу]], и тако је одређено разграничење у граду. Српско Сарајево као одвојени град, конституисано је 30. септембра 1992. године.{{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=305}} Прва фаза рата у граду је достигла кулминацију 3. маја 1992. године. ЈНА се тада повлачила из муслиманских и хрватских крајева, а војници и официри који нису родом из БиХ прелазили су у новоформирану СР Југославију. Генерали [[Милутин Кукањац]] и Недељко Бошковић споразумијели су се око мирног повлачења војника ЈНА из централних градских касарни. На путу из града, у [[Напад на колону ЈНА у Сарајеву|Добровољачкој улици]], конвој су напали муслимански војници и брутално убили 42 војника, 71 ранили и 207 заробили. Напад су извршиле паравојне муслиманске јединице са еполетама АБиХ, по команди члана Предсједништва [[Ејуп Ганић|Ејупа Ганића]], који је, као и обично, замијењивао одсутног [[Алија Изетбеговић|Алију Изетбеговића]]. Из опкољене касарне, војнике у конвоју су предводили командант армијске области генерал Кукањац и предсједник [[Предсједништво Републике Босне и Херцеговине|Предсједништва БиХ]] Изетбеговић. {{Quote box
 
У центру [[Бијељина|Бијељине]] 31. марта 1992. наоружани [Муслимани сукобили су се са Србима (присталицама [[Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]]) и покушали су ставити град под своју власт, али су их Срби од 1. до 6. априла 1992. побиједили уз помоћ паравојне јединице [[Жељко Ражнатовић Аркан|Жељка Ражнатовића Аркана]].{{sfn|Логос|2019|p=151-152 са напоменом 572. „У Општини Бијељина 1991. било је скоро 97.000 становника. Од тога било је Срба скоро 58.000 лица, Југословена више од 4.000 лица, а Муслимана више од 30.000 лица“}} Убрзо српско становништво је преузело власт у стратешки важним градовима на ријеци [[Дрина|Дрини]] у [[Зворник]] 8. априла 1992. и [[Фоча|Фочи]] од 7. до 15. априла 1992.{{sfn|Логос|2019|p=151-153}}
 
Државе [[Европска економска заједница|Европске економске заједнице]] од 6. априла 1992. одлучиле се да безусловно признају СР Босну и Херцеговину као независну државу, а већ сутрадан 7. априла 1992. и [[Сједињене Америчке Државе]] признале су независност Босне и Херцеговине.{{sfn|Логос|2019|p=159-160. После договора министара спољних дела држава ЕЗ са министром спољних дела САД Џејмсом Бејкером, Савет министара ЕЗ на састанку у Луксембургу 6.4.1992. године, усвојио је декларацију према којој од 7.4.1992. чланице ЕЗ треба да признају Републику БиХ као независну државу}}{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=305}}
 
У Сарајеву Специјалне јединице [[Драган Викић|Драгана Викића]], [[Зелене беретке (БиХ)|Зелене беретке]] и [[Патриотска лига (БиХ)|Патриотска лига]] почињу да врше терор над Србима у већинским муслиманским и хрватским деловима града. Тако су муслиманске трупе [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије БиХ]] заузеле Пофалиће 16. маја и масакрирале српске цивиле. Да Срби нису били спремни за рат сведочи и чињеница да после убиства на Башчаршији 2. марта 1992. године, већина руководства није била у Сарајеву. У време инсценираног дејства снајпера на демонстранте 6. априла, муслиманске паравојне формације и демонстранти замало нису заробили председника [[Српска демократска странка|СДС]] Радована Караџића. Српске снаге су без помоћи тада неутралне ЈНА до 22. априла успеле да одбране [[Илиџа|Илиџу]], и тако је одређено разграничење у граду. Српско Сарајево као одвојени град, конституисано је 30. септембра 1992. године.{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=305}}
 
Прва фаза рата у [[Сарајево|Сарајеву]] је достигла кулминацију у нападима 2. и 3. маја 1992. године на [[ЈНА]]. ЈНА се тада повлачила из муслиманских и хрватских крајева, а војници и официри који нису родом из БиХ прелазили су у новоформирану [[СРЈ|Савезну Републику Југославију]]. Генерали [[Милутин Кукањац]] и Недељко Бошковић споразумели су се око мирног повлачења војника ЈНА из централних градских касарни. На путу у [[Напад на колону ЈНА у Сарајеву|Добровољачкој улици]] јединице под командом Алијиног председништва БиХ напале су војнике ЈНА. У нападу у Добровољачкој улици муслимански војници су брутално убили 7 лица у ЈНА, а око 200 лица заробили. У целом [[Напад на колону ЈНА у Сарајеву|тзв. случају Добровољачка]] који обухвата све нападе на ЈНА у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. паравојне муслиманске јединице са еполетама АБиХ убиле су укупно 42 војника ЈНА, 71 ранили и 207 заробили. Напад у Добровољачкој улици је извршен по команди члана Председништва [[Ејуп Ганић|Ејупа Ганића]], који је, као и обично, замењивао одсутног [[Алија Изетбеговић|Алију Изетбеговића]]. Из опкољене касарне, војнике у конвоју су предводили командант армијске области генерал Кукањац и председник [[Предсједништво Републике Босне и Херцеговине|Председништва БиХ]] Изетбеговић.{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=305-306}}{{sfn|Логос|2019|p=169}} {{Quote box
| title =
| quote = „Због суверене Босне ја бих жртвовао мир, а због мира у Босни не бих жртвовао суверену Босну.“
Линија 767 ⟶ 775:
* {{Cite book| ref=harv| author = Naval | title = Palestine & Transjordan| url = http://books.google.com/books?id=Md7WAQAAQBAJ&pg=PA137|year=2013| publisher = Routledge|isbn=978-1-136-20939-0| accessdate=9. 11. 2017|pages=137}}
* {{Cite book| ref=harv| url = https://books.google.ba/books?id=cK83AwAAQBAJ| last=Месиховић| first = Салмедин| title = Илирике| publisher = Филозофски факултет у Сарајеву| location = Сарајево|year=2014|isbn=9789958031106| accessdate=9. 11. 2017|pages=294}}
* {{Cite book| ref=harv| last=АндрићАнтић| first=Чедомир|authorlink=Чедомир Антић|last2=Кецмановић| Александарfirst2=Ненад|authorlink2=Ненад Кецмановић|title = Историја СрбаРепублике од 1918. до 2012.Српске|isbnyear=978-86-6289-051-12016|pageslocation = Београд| publisher=Недељник}}
* {{Cite book| ref=harv| last=АнтићАндрић| first = ЧедомирАлександар| last2title=Кецмановић|Историја first2Срба =од Ненад| title = Историја1918. Републикедо Српске2012.|year=20162015| publisherlocation = НедељникБеоград| location isbn=978-86-6289-051-1|pages= Београд}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first =Александар А.|title =Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5|url =https://www.academia.edu/42147440/Istorija_Srba_1_-_Dopuna_4_Istorija_Srba_5_Beograd_ATC_2019.pdf|year=2019|location =Београд|isbn=978-86-85117-46-6}}
{{refend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Република_Српска”