Историја Републике Српске (1992—1995) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Прочитати текст из претходне промене {нигде у БиХ уставу нити РС уставу се не спомиње реч аутономија
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нема описа измене
Ред 4:
 
== Формирање Републике Српске ==
У току [[распад Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|распада Југославије]], Срби су створили посебну скупштину [[24. октобра]] 1991. године под називом ''Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини'', након што су 14. октобра српски посланици прегласани у Скупштини тадашње СР БиХ.{{sfn|Логос|2019|p=131-132 Проглашеноса напоменом 438. О томе се расправљало и 14.10.1991. а председник Скупштине БиХ Момчило Крајишник објавио је крај седнице и посланици Срби су отишли из Скупштине. Без Срба, састанак је настављен после поноћи 15.10.1991. уз присуство потпредседника Мариофила Љубића и посланика СДА и ХДЗ-а, као и дела посланика опозиције. Они су, без пристанка посланика СДС-а усвојили око 03:00, 15.10.1991. Резолуцију о суверености Босне и Херцеговине и Меморандум (Писмо о намјерама)}} Почетком новембра већ је било проглашено је пет српских аутономних области на подручју СР Босне и Херцеговине: [[САО Босанска Крајина|Аутономна Регија Крајине]], [[САО Семберија|САО Североисточна Босна]], [[САО Романија]], [[САО Херцеговина|САО Источна и стара Херцеговина]] и [[САО Северна Босна|САО Сјеверна Босна]].{{sfn|Логос|2019|p=130 са напоменама 429-430}} Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини је [[9. јануар]]а [[1992]]. године донијела Декларацију о проглашењу републике под именом ''Република српског народа Босне и Херцеговине''<ref>[http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Istorijske-odluke-za-nastanak-Srpske/68633.html Историјске одлуке за настанак Српске]</ref><ref name = "ФНСРС">{{cite web|title=Фотомонографија Народне скупштине Републике Српске| url=http://www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumenti/fotomonografija/cir/NSRS_1991-2011.pdf| work=www.narodnaskupstinars.net| publisher=Народна скупштина Републике Српске| accessdate=9. 11. 2017}}</ref>, док је [[28. фебруар]]а [[1992]]. године донијет [[Устав Републике Српске|Устав Српске Републике Босне и Херцеговине]], у којем је писало да територија ове републике обухвата српске аутономне области, општине и друге српске етничке цјелине у [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босни и Херцеговини]], укључујући и подручја на којима je над српским народом у [[Други светски рат|Другом свјетском рату]] извршен [[геноцид]]. Република је проглашена дијелом [[Југославија (вишезначна одредница)|југословенске федералне државе]].{{sfn|Логос|2019|p=134}}{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=285}}
 
Када су нелегитимне муслиманско-хрватске власти спровеле [[Референдум о независности Босне и Херцеговине|референдум]] и прогласиле независност, Српска Република Босна и Херцеговина је такође 7. априла 1992. године прогласила самосталност, али и останак у југословенској федерацији, а готово сви посланици Срби у Скупштини СР Босне и Херцеговине придружили су се почетком рата Скупштини српског народа.{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=285-286}}{{sfn|Логос|2019|p=135, 138-139, 160. „Због објављивања одлуке Савета министара ЕЗ да се призна независност БиХ, у Бањалуци се састала Скупштина Републике Српске БиХ и на седници 7.4.1992. донела је одлуку о проглашењу Републике Српске БиХ „независном”, а на истој седници Скупштина је обавештена да су Б. Плавшић и Н. Кољевић поднели оставке на места у Председништву СР БиХ“}}
Када је крња влада [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]] [[5. април]]а 1992. године прогласила независност, ''Српска Република Босна и Херцеговина'' проглашава [[7. април]]а 1992. године одвајање од СР Босне и Херцеговине и останак у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославији]]. Име републике је [[12. август]]а 1992. године промењено у [[Република Српска]].
 
На захтев непотпуне Владе БиХ, Савет министара [[ЕУ|ЕЗ]] на састанку [[6. април]]а 1992. године, усвојио декларацију према којој од чланице ЕЗ треба да признају [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|Републику Босну и Херцеговину]] као независну државу.{{sfn|Логос|2019|p=159-160}} Због тога, ''Српска Република Босна и Херцеговина'' прогласила је [[7. април]]а 1992. године одвајање од СР Босне и Херцеговине и останак у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославији]].{{sfn|Логос|2019|p=135, 138-139, 160. „Због објављивања одлуке Савета министара ЕЗ да се призна независност БиХ, у Бањалуци се састала Скупштина Републике Српске БиХ и на седници 7.4.1992. донела је одлуку о проглашењу Републике Српске БиХ „независном”, а на истој седници Скупштина је обавештена да су Б. Плавшић и Н. Кољевић поднели оставке на места у Председништву СР БиХ“}} Име републике је [[12. август]]а 1992. године промењено у [[Република Српска]].{{sfn|Логос|2019|p=134}}
С обзиром да је СФР Југославија престала да постоји и да су нову [[Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]] чиниле само [[Србија]] и [[Црна Гора]], Република Српска је фактички почела да дјелује као независни политички субјекат.
 
С обзиром да је [[СФРЈ|СФР Југославија]] престала да постоји, иа да су нову [[Савезна Република Југославија|Савезну Републику Југославију]] чиниле само [[Србија]] и [[Црна Гора]],{{sfn|Логос|2019|p=167}} Република Српска је фактички почела да дјелује као независни политичкинезависна субјекатдржава.
 
<gallery>
Линија 16 ⟶ 18:
Датотека:Srpske autonomne oblasti u Bosni i Hercegovini u studenome 1991.png|Српске аутономне области у Босни и Херцеговини (новембар 1991)
</gallery>
 
== Почетак рата у Босни и Херцеговини и подела Сарајева ==
{{Quote box
| title =
| quote = „Због суверене Босне ја бих жртвовао мир, а због мира у Босни не бих жртвовао суверену Босну.“
|author = ''Алија Изетбеговић, 21. децембар 1991. године''
| source = {{sfnm| 1a1 = Антић| 1a2 = Кецмановић|1y=2016|1p=254}}
| align = right
| width = 33%
| bgcolor = #c6dbf7
}}
[[Рат у Босни и Херцеговини]] је почео у марту 1992. године. У време референдума, у недељу 1. марта 1992. у старом средишту Сарајева догодило се [[Убиство старог свата испред Старе цркве на Башчаршији|убиство на Башчаршији]] Николе Гардовића, а убице су били Муслимани повезани са Зеленим береткама.{{sfn|Логос|2019|p=139}} Због тога и Срби и Муслимани у ноћи 1. на 2. марта 1992. поставили су неколико препрека на путевима и наоружане страже поред њих у Сарајеву, а дошло је и до пуцњаве и убистава исте ноћи.{{sfn|Логос|2019|p=139 са напоменом 486}} [[Радован Караџић]], [[Алија Изетбеговић]] и генерал [[Милутин Кукањац]] (заповедник ЈНА у Сарајеву) договорили су се 3. марта 1992. да се препреке склоне са улица, а ред у граду да надгледају мешовите патроле, које ће се састојати од војника ([[ЈНА]]) и милиције БиХ (МУП), а да у њима буду и Срби, и Муслимани, али то је одгодило почетак општег оружаног сукоба у Сарајеву само за неколико недеља.{{sfn|Логос|2019|p=140}}
 
Од краја марта 1992. дошло је до [[грађански рат|оружаних сукоба]] широм [[СР БиХ]]. Крајем марта 1992. у [[Босански Брод]] и [[Посавина|Посавину]] су ушле регуларне јединице [[Хрватска копнена војска|хрватске војске]] и извршиле више убистава.{{sfn|Логос|2019|p=146. ЗНГ, редовна војска Републике Хрватске, око 1.000 војника (Хрвата и Бошњака) са тенковима, прешла је из Славонског Брода и заузела Босански Брод. Наоружани Хрвати и Бошњаци у селу Сијековац ( Босански Брод) у ноћи 26. на 27.3.1992. убили су деветорицу Срба и тако започели бројна насиља и убиства на подручју Босански Брода која су трајала до првих дана октобра 1992}}{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=305}}
На југу Хрвати из западне [[Херцеговина|Херцеговине]] уз помоћ војске из Хрватске су освојиле привремено и стратешки важан [[Купрес]] почетком априла 1992. године и убили неколико десетина цивила.{{sfn|Логос|2019|p=147. "Од 6.4. до 8.4.1992. на подручју Купреса, под командом пуковника Славка Лисице ЈНА и Српски борци потиснули су хрватску војску2}}
 
У центру [[Бијељина|Бијељине]] 31. марта 1992. наоружани [Муслимани сукобили су се са Србима (присталицама [[Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]]) и покушали су ставити град под своју власт, али су их Срби од 1. до 6. априла 1992. победили уз помоћ паравојне јединице [[Жељко Ражнатовић Аркан|Жељка Ражнатовића Аркана]].{{sfn|Логос|2019|p=151-152 са напоменом 572. „У Општини Бијељина 1991. било је скоро 97.000 становника. Од тога било је Срба скоро 58.000 лица, Југословена више од 4.000 лица, а Муслимана више од 30.000 лица“}}
 
Од убиства на Башчаршији и првих препрека на саобраћајницама у центру Сарајева све више Срба премештало се из средишта града (општине: Центар, Стари Град, Ново Сарајево и део општине Нови Град), у рубне општине ([[Вогошћа]], [[Хаџићи]], [[Илијаш]], [[Илиџа]], [[Пале]], Трново и делове општина Нови Град и Ново Сарајево). Од првих дана априла 1992. дошло је до честих сукоба у Сарајеву, а средишњи део остајао је под контролом следбеника СДА и Алије Изетбеговића.{{sfn|Логос|2019|p=157-158. “Од 3.4.1992. у станицама МУП-а у Сарајеву вршено је насилно разоружавање, али и убијање Срба милиционера”}}
У Сарајеву 5. и 6. априла 1992. велики број грађана окупљао се испред Скупштине СР БиХ и тражио престанак оружаних сукоба и оставку владе СР БиХ (која је изабрана после избора 1990), али присталице оружаног сукоба послали су стрелце који су пуцали на окупљене грађане и убили неколико лица.{{sfn|Логос|2019|p=159}} Противници оружаног сукоба и владе СР БиХ морали су се повући са улица.
 
Државе [[Европска економска заједница|Европске економске заједнице]] од 6. априла 1992. одлучиле се да безусловно признају СР Босну и Херцеговину као независну државу, а већ сутрадан 7. априла 1992. и [[Сједињене Америчке Државе]] признале су независност Босне и Херцеговине.{{sfn|Логос|2019|p=159-160. После договора министара спољних дела држава ЕЗ са министром спољних дела САД Џејмсом Бејкером, Савет министара ЕЗ на састанку у Луксембургу 6.4.1992. године, усвојио је декларацију према којој од 7.4.1992. чланице ЕЗ треба да признају Републику БиХ као независну државу}}{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=305}}
 
На северу, хрватска војска наставила је да освајаја [[Посавина|Посавину]] заузела је [[Дервента|Дервенту]] и продрла до прилаза [[Добој]]у.{{sfn|Логос|2019|p=154-155, 175-176. “ослобађањем Которског и Јоховца (9.6.1992) град је постао сигурнији"}} На југу Хрвати из западне [[Херцеговина|Херцеговине]] уз помоћ војске из Хрватске су освојиле и стратешки важан [[Купрес]] почетком априла 1992. године и убили неколико десетина цивила.{{sfn|Логос|2019|p=147}}{{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=305}}
 
У Подрињу српско становништво је преузело власт у стратешки важним градовима на реци [[Дрина|Дрини]] у [[Зворник]] 8. априла 1992. и [[Фоча|Фочи]] од 7. до 15. априла 1992.{{sfn|Логос|2019|p=151-153}}
 
Нападима [[Армија БиХ|муслиманских војника]] 2. и 3. маја 1992. године на [[ЈНА]] у средишту [[Сарајево|Сарајева]] град је потпуно подељен на део под контролом Муслимана и СДА и део под контролом Срба и ЈНА. Зелене беретке и ХОС напали су Дом ЈНА 2. маја 1992. у центру Сарајева, а после су напали и војнике ЈНА који су послати као помоћ према Дому ЈНА. Од помоћи послате Дому ЈНА око 20 војника је убијено, а они су део од око 40 лица у ЈНА која су убијена 2. и 3.5.1992. у [[Напад на колону ЈНА у Сарајеву|тзв. случају Добровољачка]]. Истог, 2.5.1992. на Сарајевском аеродрому, ЈНА је заробила Изетбеговића са пратњом, а држала их је у касарни у Лукавици. Посредовањем [[УНПРОФОР]]-а, 3.5.1992. договорено је ослобађање Изетбеговића, али да Муслимани у Сарајеву допусте миран излазак из ње генерал-пуковнику [[Милутин Кукањац|Милутину Кукањцу]] са официрима и војницима ЈНА према Лукавици. У пратњи генерал-мајора Луиса Мекензија и УНПРОФОР-а, Кукањац и око 300 војника и официра у око 40 возила кренули су на запад према Лукавици. Први део колоне ЈНА је пропуштен, а када се [[Алија Изетбеговић|Изетбеговић]] одвојио и отишао према згради [[Предсједништво Републике Босне и Херцеговине|Председништва БиХ]], према наређењу Ејупа Ганића, Изетбеговићеви војници [[Напад на колону ЈНА у Сарајеву|напали су колоне ЈНА]] између Скендерије и Команде 2. војне области у Добровољачкој улици. Припадници ЈНА се нису бранили, али 7 лица у ЈНА убијено је, а око 200 лица је заробљено, после подне 3.5.1992.{{sfn|Логос|2019|p=169}}
 
Од средишњих делова Сарајева, наоружани Срби су поставили страже на [[Грбавица (Сарајево)|Грбавици]] и без много борби у мају 1992. померили линију раздвајања на [[Миљацка|Миљацку]] (Врбања мост и Мост братства и јединства).{{sfn|Логос|2019|p=158 у напомени 605}} У већинским муслиманским деловима града Специјалне јединице МУП-а Републике БиХ, [[Зелене беретке (БиХ)|Зелене беретке]] и [[Патриотска лига (БиХ)|Патриотска лига]] почеле су да врше насиља над Србима. Тако су муслиманске трупе [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије БиХ]] заузеле Пофалиће (насеље у непосредној близини средишта Сарајева) 16. маја 1992. у којима је живело око 200 српских породица. У нападу су убили већи број Срба, а њихову имовину пљачкали су и уништавали. {{sfnm|1a1=Антић|1a2=Кецмановић|1y=2016|1p=305}}{{sfn|Логос|2019|p=173 са напоменом 712. „Пофалићи су били у општини Ново Сарајево у којој је према попису из 1991. било више од 95.000 лица, а више од 50% лица били су Срби и Југословени, то јест присталице Југославије могле су бити већина“}}
 
== Одбрана Републике 1992–1995. ==
Линија 38 ⟶ 70:
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
{{почетак референци|2}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Антић| first = Чедомир|authorlink = Чедомир Антић| last2=Кецмановић| first2 = Ненад|authorlink2 = Ненад Кецмановић| title = Историја Републике Српске|year=2016| location = Београд| publisher = Недељник}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first=Александар А.|title =Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5|url =https://www.academia.edu/42147440/Istorija_Srba_1_-_Dopuna_4_Istorija_Srba_5_Beograd_ATC_2019.pdf|year=2019|location =Београд|isbn=978-86-85117-46-6|pages=}}
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.narodnaskupstinars.net/sites/default/files/upload/dokumenti/fotomonografija/cir/NSRS_1991-2011.pdf Фотомонографија Народне скупштине Републике Српске]
* [http://terkepek.adatbank.transindex.ro/kepek/netre/289.gif Мапа — српске аутономне области у Босни и Херцеговини]
* [http://terkepek.adatbank.transindex.ro/kepek/netre/292.gif Мапе — Република Српска у току рата и после Дејтонског споразума]
 
{{Српске земље у 20. веку}}