На суђењу у [[Солун|Солуну]] пуковник Апис је о оснивању организације рeкao:
„''... ми смо сви усвојили потребу да за рад на националним пословима треба јаче ангажовати и обавезати из свих друштвених слојева Србије и [[Српство|Српства]] што више људи тако да национална идеја постане идејом водиљом масе српског народа. То је био можда сан, можда само маштање, али смо ми тада тако сањали и тако маштали... Тако је постала наша организација - Уједињење или смрт...Једном приликом пуковник [[Владимир Туцовић|Туцовић]] је у друштву својих другова'' (то су били [[Петар Живковић]], [[Јосиф Костић]] и Антоније Антић) ''за столом у кафани изнео један налог за заклетву нових чланова са печатом организације и шалећи се позвао их да улазе у друштво. Наљућени да их [[Владимир Туцовић|Туцовић]] зове у неко ново друштво, а сматрајући да су обиђени и да се нешто ради ван њих, они су тим поводом почели викати на тај рад називајући друштво, ваљда због печата, „Црном руком''“<ref>Завршна реч Д. Димитријевића на војном суду у Солуну 1917, цитирано у М. Живановић, стр. 459</ref>
