Драгутин Димитријевић Апис — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
мНема описа измене ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 75:
Завереници су били распоређени у пет градских кафана, а Апис је са својом групом чекао у [[Официрски дом у Београду|Официрском дому]]. Према [[Драгиша Васић|Д. Васићу]]: „Било је тачно 1:45 када се капетан Драгутин Димитријевић подигао са свога места и заповеднички изговорио две речи, после којих сви разговори, песма и свирка умукоше као пресечени громом ове одлучне команде: „ Господо напред!“ Тада, као један, поскочише они са својих места, спремни за полазак, да намах застану задржани енергичним покретом руке поручника Антонија Антића. Узимајући чашу и подижући је изнад главе он изговори ово: „Другови, пре него што кренемо да извршимо овај свети задатак, закунимо се: да у случају неуспеха један другог никад издати нећемо, а успемо ли, да за себе нећемо тражити никакве награде!“ „Заклињемо се!“, гласио је одговор завереника.“<ref>Деветстотрећа, Д. Васић, стр. 74, 2016</ref>
Чекајући време за полазак, многи официри су пили и веселили се у кафанама како не би изазвали сумњу. Противници завереника су касније то тумачили као прославу датума убиства [[Кнез Михаило Обреновић|кнеза Михаила Обреновића]]. [[Кнез Михаило Обреновић|Кнез Михаило]] је убијен такође [[29. мај|29. маја]], а како је датум преврата зависио од распореда дежусртава завереника, тешко је рећи да ли је била реч о слављу или простом опијању како би се "добило на храбрости”. Наиме, [[Живан Живановић]] у „Политичкој историји Србије у другој половини деветнаестог века" бележи разговор са Аписом о избору датума: „Од куда паде избор баш на тај дан", запитао је писац овог дела доцније свог шурака и добио овај одговор: „С тога што су по ранијем распореду дежурстава, тога дана случајно, на свима важнијим местима, били наши људи... а у кругу завере водило се строга рачуна о тим распоредима“. Писац је имао доцније у рукама и карту
Апис је заједно са 27 официра ушао у двор и дошао до телефонске централе у којој је спавао дежурни официр са потпуковником [[Наумовићи|Наумовићем]], који је био један од завереника. Како су та врата била закључана завереници су посумњали на издају и разнели их динамитом. У окршају официра убијени су дежурни официр и потпуковник [[Наумовићи|Наумовић]]. Недуго потом, Апис је угледао некога како бежи и мислећи да је то краљ, одвојио се од другова, појурио за тим лицем и вративши се у приземље, налетео на два стражара који су отворили ватру. Погодили су га у груди и у ногу због чега није могао учествовати у најзначајнијем делу преврата. Наслоњен на зид, одлучио је да сачека исход како би, у случају да завера не успе, извршио самоубиство. Док су претраживали двор тражећи краљевски пар, група завереника пронашла је свог друга у холу двора. Апис није желео да буде пренет у болницу док се све не заврши, па су га другови однели у стражарску собу и тамо на брзину превили. Апис се наредних десет дана борио за живот. На питања породице и другова лекари су само одмахивали главом, неверујући да ће се опоравити. На крају је био послат у [[Ница|Ницу]] на лечење и опоравак.<ref>„Драгутин Димитријевић Апис”, Д. Мекензи, стр.55-61</ref> Завереници су касније причали да је, приликом рањавања, говорио војнику, који га је ранио, да на њега испразни све метке, рачунајући да тако ништа неће остати за другове који су ишли иза њега.<ref>Слободан Јовановић „Моји савременици”</ref>
| |||