Александар Шишков — разлика између измена
Нова страница: {{Биографија | име = Александар | презиме = Шишков | слика = Shiskov Alexander Semyon… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 24. март 2020. у 01:59
Александар Шишков је руски писац, лингвиста, књижевни критичар, адмирал и државник. [1]
Александар Шишков | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Алекса́ндр Семёнович Шишко́в |
| Датум рођења | 20. март 1753. |
| Место рођења | Москва, Руска империја |
| Датум смрти | 21. април 1841. (88 год.) |
| Место смрти | Санкт-Петербург, Руска империја |
Уводи нови правац у руску књижевност - архаизам. Други државни секретар Руске империје (1812-1814), заменио свог личног политичког противника - Михаила Сперанског.
Аутор је манифеста руском народу за тоталну борбу против Наполеона и Велике армиjе. Водећи конзервативни заговорник тоталне обнове, свргавања Наполеона и уклањања последица француске револуције. Оснивач славенофилства. [2]
1770-их, Шишков се више пута пробијао по Балкану, вршећи тајне мисије преносећи преписке у Напуљско краљевство и из њега.
Министар народног просвећења Русије (1824-1828) и последњи и доживотни председник Руске академије (1813-1841) из времена меморијалне битке народа. У време када је био председник Руске академије, њени чланови постали су Јозеф Добровски, Александар Пушкин, Атанасије Стојковић (1828. године). Атанасије Стојковић, на његов предлог, постаје члан Академије. Углавном због његовог доприноса превођењу новог завета на славеносрпски. Када је реч о реформистичким тежњама Вука Караџића за „народним преводом“ (1819. године), то је кључна фраза рекао Шишков: „Језик позоришта не може бити Исусов језик и свето писмо.”.
Умешан је у суђење декабристима које проналази за људе који су заведени. [3]
Конзервативни Шишков остаје у светској историји с чињеницом да га, након што Александар I Павлович не успе у преговорима са Наполеоном, позове да напише проглас руском народу речима: „Ваша част је Адмирал”. У историји Србије остаје да је као министар за национално образовање и академију логистички успоставио оснивање Матице српске (1826. године).