Варшавски устанак — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 8 месеци
м
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 146-1996-057-10A, Warschauer Aufstand, Soldat mit Flammenwerfer.jpg|250пpx|мини|десно|Немачки војник са бацачем пламена спаљује зграду у Варшави, 11. септембар 1944.]]
 
Након што је целокупно становништво исељено из Варшаве, немачке снаге су започеле са систематским уништавањем града. Посебне групе инжењераца опремљених бацачима пламена и експлозивом разаслате су широм града како би уништиле или спалиле преостале зграде које нису срушене током борби. Током рушилачких активности посебна пажња посвећења је културним и историјским споменицима. Према немачким плановима Варшава је после рата требало да буде претворена у језеро. До јануара [[1945]]. год. 85% зграда је било уништено; 25% је било уништено током устанка; 35% је уништено организованом акцијом Немаца након устанка; 15% је уништено током устанка у Варшавском Гетугету, док је преосталих 10% зграда уништено током борби у септембру 1939. године. Материјална штета износила је 10.455 зграда, 923 зграда историјских споменика (што је чинило 94% од свих зграда у Варшави које су биле заштићене као историјски споменици), 25 цркава, 14 библиотека укључујући и Народну библиотеку, 81 основна и 64 средње школе, [[Универзитет у Варшави|Варшавски универзитет]] и Варшавски технолошки универзитет као и већину преосталих историјских споменика. Скоро милион становника Варшаве изгубило је своју целокупну имовину. Укупна штета учињена на приватној и јавној имовини, као и на културним и историјским споменицима није позната. Међутим, према различитим проценама укупна штета износила је око 40.000.000.000 долара по курсу из 1939. год. Скупштина Варшаве изнела је 2004. године процену по којој штета коју је град претрпео за време Другог светског рата износи око 45.000.000.000 долара по курсу из 2004. год. (што обухвата имовину коју је град поседовао на дан 31. августа 1939. год.).
 
== „Ослобођење“ рушевина ==