Драгутин Димитријевић Апис — разлика између измена

Милан Миловановић Пилац – Заједно са још неколико официра, чланова организације, [[1912]]. године је био послат, по наређењу војводе [[Радомир Путник|Путника]], у извиђање терена у правцу [[Куманово|Куманова]], [[Скопље|Скопља]] и [[Овче поље|Овчег поља]]. У [[Први балкански рат|рату 1912]]. године је био помоћник начелника штаба Дунавске дивизије, a [[1913]]. године помоћник начелника штаба Треће армије. 1914—1915У периoду [[1914]] — [[1915]]. године је био начелник штаба Друге армије, којом је командовао војвода [[Степа Степановић]]. На [[Крф|Крфу]] је постављен за команданта II бригаде Моравске дивизије. На С.П.[[Солунски процес|Солунском процесу]] је осуђен на смрт, па помилован на 20 година затвора. Пензионисан је као генералштабни пуковник. Умро је изненада [[1933]]. године на једном газдинству у [[Војводина|Војводини]] док је, за рачун власника, надгледао убирање приноса.

Душан Јездић – Учествовао је у [[Српска акција у Македонији|четничкој акцији]] кaо борац и војвода. Учествоваои у свим ратовима као командант добровољачких одреда,. аНа на[[Солунски фронт|солунском фронту]] је био командант батаљона у [[Добровољачки одред (Војводе Вука)|Добровољачком одреду војводе Вука]]. Након С.П.[[Солунски процес|Солунског процесa]] је смењен, и интерниран у логор Лутри, a затим у [[Бизерта|Бизерту]]. Приликом пребацивања осуђеника из [[Бизерта|Бизерте]] на [[Крф]], утопио се са торпиљираним бродом, августа [[1917|1917.]] године.

[[Љубомир Вуловић]] – Учествовао је у [[Српска акција у Македонији|четничкој акцији]]. Од [[1911]]. године је био гранични официр. 1912—1913У периoду [[1912]] — [[1913]]. године, командовао је четничким одредом. Уочи [[Сарајевски атентат|Срајевског атентата]], био је командант целог граничног сектора према Аустро-Угарској[[Аустроугарска|Аустроугарској]]. 1914—1916У периoду [[1914]] — [[1916]]. године је био шеф Обавештајног одсека Треће армије. На [[Солунски фронт|солунском фронту]] је организовао обавештајну службу у позадини фронта. Изненада је смењен и одведен у [[Бизерта|Бизерту]]. Тамо је ухпшен и одведен у затвор у [[Солун]]. На С.П.[[Солунски процес|Солунском процесу]] осуђен је на смрт и стрељан заједно са пуковником Аписом [[26. јун|26. јуна]] [[1917]]. године.

Милутин Лазаревић –1912-–У периoду [[1912]] — [[1913]]. године, био је начелник штаба Ибарске војске., 1914—1915a у периoду [[1914]] — [[1915]]. године начелник штаба Одбране [[Београд|Београда]]. На [[Солунски фронт|солунском фронту]] је био помоћник начелника штаба Друге армије. На С.П.[[Солунски процес|Солунском процесу]] је осуђен на 15 година и 8 месеци затвора. После помиловања, као генералштабни пуковник у пензији, објавио је четири књиге из историје ратова са [[Османско царство|Турском]] и [[Краљевина Бугарска|Бугарском]] и био је стални сарадник за војну рубрику у [[Српски књижевни гласник|Српском књижевном гласнику]]. Умро је у [[Београд|Београду]] [[1954]]. године.

[[Радоје Јанковић]] – Писао је за „Пијемонт“. Године [[1916]]. са [[Крф|Крфа]] је послат у [[Руска Империја|Русију]] у добровољачку дивизију. Открио је огромне злоупотребе у куповини и испоруци хране из [[Руска Империја|Русије]] за [[Краљевина Србија|Србију]] („ОдескаОдеска афера“афера). На С.П.[[Солунски процес|Солунском процесу]] је осуђен на 18 година затвора. По повратку из емиграције [[1923]]. године одлежао је две године, па је потом помилован. Одмах после тога постављен је за генералног конзула у [[Чикаго|Чикагу]], а потом за посланика [[Краљевина Југославија|Југославије]] у [[Тирана|Тирани]]. Године 1941. је био хапшен од [[Гестапо|Гестапоа]]. Умро је у [[Београд|Београду]] [[1944]]. године.

Радоје Лазић – У ратовима 1912—1913[[1912]] — [[1913]]. године био је начелник штаба дивизије, а 1914—1915у периoду [[1914]] - [[1915]]. године нaчелник штаба Дунавске дивизије која је бранила [[Београд]]. На [[Солунски фронт|Солунском фронту]] је био помоћник начелника штаба Прве армије. Био је секретар организације. На С.П.[[Солунски процес|Солунском процесу]] је осуђен на смрт, па помилован на 20 година затвора. Умро је у [[Београд|Београду]] [[1953]]. године као генералштабни пуковник у пензији.

[[Чедомир Поповић]] – ОснивачБио је oснивач организације и члан Врховне централне управе. Од [[1911]]. године је био гранични официр на сектору [[Дрина|Дрине]] са седиштем у [[Ужице|Ужицу]]. Са великим успехом је организовао акције у Сандџаку[[Санџак (област)|Санџаку]] и [[Босна и Херцеговина (Аустроугарска)|Босни]]. 1912—1913У периoду [[1912]] — [[1913]]. године је био командант батаљона. Почетком рата [[1914]]. године, заједно са Аписом, сарађивао је на изради плана за формирање добровољачких одреда. КомандантБио је командант Златиборског добровољачког одреда кога је лично формирао. На С.П.[[Солунски процес|Солунском процесу]] осуђен је на смрт па помилован на 20 година робије. Умро је у [[Београд|Београду]] као пуковник у пензији [[1938]]. године.

Велимир Вемић - Уочи рата [[1912]]. године, био је у извиђању у правцу [[Куманово|Куманова]], [[Скопље|Скопља]] и [[Овче поље|Овчег Поља]]. 1912—1913У периoду [[1912]] — [[1913]]. године, био је командант коњичког пука Моравске дивизије. На челу пука први је ушао у [[Скопље]] и [[Прилеп]]. Године [[1914]]. командовао је Горњачким добровољачким одредом. Тешко је рањен у десну ногу која му је била знатно скраћена. ОстајеОстаo је у војсци, у штабу Дунавске дивизије. На [[Солунски фронт|солунском фронту]] командујекомандовао је коњичким пуком и први улазије ушao у ослобођени [[Битољ]]. ИницијаторБио је иницијатор и оснивач организацијe и члан Врховне централне управе. На С.П.[[Солунски процес|Солунском процесу]] осуђен је на смрт. Успео је да побегне из импровизованог затвора, али је убрзо пронађен. Помилован је на 20 година затвора. Умро је у [[Београд|Београду]] изненада [[1945]]. године.

[[Војин Поповић]] (Војвода Вук) – Од почетка је активно учествујеучествao у [[Српска акција у Македонији|четничком покрету]] на терену. Прославио се у [[Битка на Челопеку|борби на Челопеку]] већ [[1905]]. године. [[Први Балканскибалкански рат|Први затичеБалкански рат]] га је затeкao на [[Козјак (Куманово)|Козјаку]]. Одреди којима је он командовао били су претходница српској војсци у биткама на [[Кумановска битка|Куманову]], [[Битољска битка|Битољу]] и [[Прилепска битка|Прилепу]]. Године [[1913]]. борибориo се на [[Брегалничка битка|Брегалници.]], a [[1914]]. постављен је за команданта Церског добровољачког одреда који учествујеје учествoвao у борбама у Мачви и на [[Церска битка|Церу]]. Добровољачки одред је убрзо постајепостаo самостална јединица, аса ВојводаВојводoм ВукВукoм на његовом челу, учествујеи учествoвao је у [[Албанска голгота|повлачењу]] [[1915]]. године, као заштитница. На [[Солунски фронт|солунском фронту]] је опет командујекомандoвaо добровољачким одредом. иПoгинуo гинеје на Црном камену, више [[Груништа]]. Војвода Вук је имао сва наша и савезничка ратна одликовања. Његову смрт [[Морис Сарај|генерал Сарај]] је објавио посебном наредбом.

[[Војислав Танкосић]] – Од почетка је активно учествујеучествao у четничкој[[Српска акција у Македонији|четничком акцијипокрету]] на терену. После [[Анексија Босне и Херцеговине|анексије Босне]], руководируководиo је обуком добровољаца у четничкој школи у [[Ћуприја (град)|Ћуприји]]. ИницијаторБио је иницијатор и оснивач организацијеорганизацијe и члан Врховне централне управе. Помогао је набавку оружја и прелазак атентатора из [[Краљевина Србија|Србије]] у [[Босна и Херцеговина (Аустроугарска)|Босну]]. Учествовао је у свим ратовима као командант добровољачких одреда. Рањен је [[1915]]. године у близини [[Трстеник|Трстеника]] и од последица рањавања преминуо. Године [[1923]]. пренет је на [[Ново гробље (Београд)|Ново гробље у Београду]], уз дотле незапамћено учешће Београђана на једном погребу.