Аеродром Никола Тесла Београд — разлика између измена

м
Исправљање координата и ситних грешака
м (Исправљање координата и ситних грешака)
| надморска_висина = 102
| надморска_висина_ft = 332
| координате = {{coor dm|44|49|N10N|20|18|25|E}}
| статистика_година = 2014
| број_писта = 1
 
== Историјат ==
 
[[Датотека:Beograd Airport 01.JPG|мини|250п|десно|Аеродром Никола Тесла]]
[[Датотека:Aerodrom beograd.jpg|мини|250п|десно|Аеродром из ваздуха]]
 
=== Аеродром Бањица ===
 
Почетком [[1912]]. године, на [[Бањица|Бањици]] је подигнут први дрвени [[хангар]] за авионе намењен [[Балкански ратови|ратовању]] са [[Турска|Турском]]. Две године касније на Бањици је стационирана српска „аеропланска ескадрила” и балонска чета. Бањички аеродром коришћен је после [[Први светски рат|Првог светског рата]] за потребе [[поштански саобраћај|поштанског саобраћаја]] на релацији [[Скопље]]-[[Ниш]]-[[Београд]]-[[Нови Сад]] и [[Београд]]-[[Сарајево]]-[[Мостар]]. У близини места где се налазио овај аеродром данас је [[Војно-медицинска академија]] (ВМА).
 
=== Аеродром [[Калемегдан]]-Доњи град ===
 
Овај аеродром се налазио на потезу од турског амама (данас [[Београдски планетаријум|Планетаријума]]) према ушћу [[Сава|Саве]] у [[Дунав]]. Са овог места први авион полетео је почетком [[1911]]. године. Значајно је због тога што је на њему [[9. јануар]]а [[1911]]. године, само шест месеци након првог лета Суботичанина [[Иван Сарић|Ивана Сарића]], пилот [[Едвард Русјан]] на моноплану конструкције [[Мијал Мерћеп|Мијала Мерћепа]], полетео над [[Калемегданска тврђава|Калемегданском тврђавом]]. Међутим, услед снажног ветра долази до лома крила и пада авиона на бедем поред реке, поред [[Небојшина кула|Небојшине куле]], при чему [[Едвард Русјан|Русјан]] трагично страда. Део ребра с крила пале летелице и данас се чува у [[Музеј ваздухопловства — Београд|Музеју ваздухопловства]]. Аеродром је коришћен и за обуку питомаца ваздухопловне академије ваздухопловства [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]].
 
=== Аеродром Панчево ===
 
Авио-саобраћај ужурбано се развијао након [[1919]]. године, али је тај развој код нас био успорен, због тога што [[Београд]] није имао аеродром. Како је постојало занимање друштва „[[ЦФРНА]]” (једна од компанија од које је настао „[[Ер Франс]]”) да једна од етапа лета од [[Париз]]а до [[Цариград]]а буде у [[Београд]]у, покренута је иницијатива да се у [[Београд]]у што пре подигне [[аеродром]]. Усвојена локација поред [[Бежанијска коса|Бежанијске косе]] захтевала је знатне радове који нису могли бити изведени за кратко време, због чега је донета одлука да се у близини [[Панчево|Панчева]] изгради привремени аеродром. Први авион на овај аеродром слетео је 25. марта [[1923]]. године, док је званично путнички и поштански саобраћај почео 16. априла [[1923]]. године. Аеродром Панчево остаће уписан у историји светског ваздухопловства, јер је са њега обављен први ноћни лет у историји. Како су летови од [[Париз]]а до [[Цариград]]а трајали колико и путовање чувеним возом „[[Оријент експрес]]“, једини начин да авиони компаније „[[ЦФРНА]]” раздаљину између [[Париз]]а и [[Цариград]]а пређу за краће време био је да лете ноћу. Први лет са путницима на ноћној линији извршен је 2. септембра [[1923]]. године, што се сматра почетком ноћног ваздушног саобраћаја у свету.
 
=== Аеродром Београд-Дојно Поље ===
 
Показало се да неповољна локација аеродрома у [[Панчево|Панчеву]] представља сметњу за бржи развој ваздушног саобраћаја због удаљености од [[Београд]]а, а још више због лошег саобраћајне повезаности. Пошто у то време није постојао мост на [[Дунав]]у, путници су из [[Београд]]а морали бродом да путују до [[Панчево|Панчева]], а затим аутобусом до аеродрома, што је често трајало дуже него лет до [[Букурешт]]а.
 
 
=== Аеродром Београд-Сурчин ===
 
Појава млазних путничких авиона захтевала је ново продужење полетно-слетне стазе, за шта на постојећој локацији више није било простора. Такође, [[Нови Београд]] требало је већим делом изградити на тадашњој локацији аеродрома. Због свега је за нови аеродром у [[Београд]]у изабрана локација у [[Сурчин]]у. Последњи летови, који су већ водили преко тераса новоизграђених кућа које су окруживале аеродром, извршени су почетком [[1964]]. године, када су последњи авиони [[ЈАТ]]-а напуштали стару техничку базу и заузимали место на пространој платформи новог аеродрома. За локацију новог међународног аеродрома изабран је простор у близини [[Сурчин]]а, 18 км западно од [[Београд]]а.<ref>{{cite book |last=Вујовић |first=Бранко |title=Београд у прошлости и садашњости | year=2003 |publisher=Издавачка кућа Драганић |location=Београд |pages=351}}</ref>
 
 
=== Аеродром од 2000. године до данас ===
 
Након немилих дешавања током и крајем [[1990-е|1990-их]] година, услед смањења и честе обуставе [[Ваздушни саобраћај|ваздушног саобраћаја]], београдски [[аеродром]] изгубио позицију регионалног чворишта. Уследило је постепено обнова авио-саобраћаја и инфраструктуре. Реконструкција Терминала 2 пристанише зграде, реновирање полетно-слетне стазе и изградња VIP салона започели су [[2003]]. године.
 
 
== Услуге ==
 
'''Комфорне зоне'''
У транзитној зони код чекаоница А2-А3, А4-А5 и Ц2-Ц3 налазе се комфорне зоне за путнике. Путници, а поготову они који проводе мало више времена на аеродрому јер чекају свој трансферни лет, могу да се одморе у овој зони и уживају у погледу на авионе. У простору се налазе велике полукружне клупе за истовремено седење 20 путника, гарнитуре за седење са 3 места, тапацирани табурићи различитих конфигурација који су смештени по зонама за одмор. Инсталиране су и столице за масажу код чекаоница А4-А5 и између чекаоница Ц2-Ц3. У сваком делу се налазе и специјално дизајниране клупе за путнике са смањеном покретљивошћу, као и нови струјни прикључци за мобилне телефоне, таблете и лаптоп рачунаре.