Википедија

Битка на Морави (1915) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 31:
== Лесковачки противнапад (маневар) ==
 
Фелдмаршал Макензен, након два покушаја (први покушај 23. октобар-1. новембар у реонурејону Крагујевца; други, након што је Макензен уочио да се Српска војска повлачи ка Црној Гори и Албанији, у покушају да се затвори правац према Рашки, у рејону Краљева и долини Западне Мораве 2-7. новембра), 7. новембра 1915, отпочео је и трећи покушај потпуног пораза Српске војске.
Двадесетак дана након пада Врања 16.10.1915, бугарске трупе су заузеле планину [[Кукавица (планина)|Кукавицу]] и кренуле ка Лесковцу. Бугарске јединице напредовале су ка [[Лесковац|Лесковцу]] и из правца [[Власотинце|Власотинца]], долином реке [[Власина|Власине]]. Код моста на Јужној Морави (на путу за Власотинце), дошло је до већег сукоба 24.10 - 6.11.1915, бугарских јединица и јединица Тимочке дивизије и том приликом је погинуло 49 српских војника. Након повлачења из Ниша и Крушевца, српска Друга армија, под командом војводе [[Степа Степановић|Степе Степановића]] је постављена дуж трасе Лесковац - Косова. Осмог и 9. новембра, бугарске трупе приморали су Србе да се повуку са њиховог положаја, из Лесковца, и напредовале су ка десној обали [[Пуста река (област)|Пусте реке]]. Задатак Тимочке дивизије је био да задржи бугарску војску до доласка Моравске дивизије другог позива, Прве армије. Она је 9. новембра стигла на своје одредиште-лева обала Пусте реке. За команданта ове маневарске групе (Моравска 2. позива, Тимочка 1. и Шумадијска 2. позива), Степа је именовао команданта Моравске дивизије другог позива пуковника [[Љубомир Милић|Љубомира Милића]]. Милић је донео следећу одлуку:
Ред 40:
* Шумадијска дивизија другог позива правац Каменица –Голи рид
 
Командант артиљеријских снага Друге армије, пуковник [[Војислав Милојевић]], успео је да заустави напредовање Бугара. Јака српска артиљеријска ватра паралисала је непријатеља те је уследило повлачење бугарских јединица. Бугари су претрпели велике губитке, само у реонурејону дејства Шумадијске дивизије (погинулих 500 и заробљено 100 бугарских војника). Моравска дивизија је заробила 33 војника и једног потпоручника. Важан догађај одиграо се код села [[Миланово (Лесковац)|Миланова]]. Командант Бугарске прве дивизије упутио је своју Трећу бригаду из резерве да прихвати њихову Прву и Другу бригаду, која је одступала од [[Бојник]]а и [[Лебане|Лебана]]. Трећа Бугарска бригада сударила се са Трећим моравским пуком другог позива, па су се Бугари по мраку повукли на брдо [[Хисар (Лесковац)|Хисар]] код Лесковца, а убрзо су морали да се повуку на око 18 километара од самог града Лесковца. На овај начин постигнут је циљ. Пут [[Прокупље]]–Лебане био је отворен. Тиме је битка за Пусту Реку завршена. Ова битка је позната као ''Лесковачки противудар''.{{напомена|
'''''Ово је јединствен пример у ратној историји, да трупе након толико битака, тешкоћа и губитака, пољуљаног војног морала, крену у противофанзиву и остваре велику победу.''''' <ref>[http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=0459-10709838051M SCIndeks - Članak<!-- Наслов који је генерисао бот -->]</ref>}} Једини правац за повлачење српске војске остао је преко Косова, ка Албанији.<ref>http://www.nokesoft.com/fdv/Radovi_PDF_2011/Vlasotinacki%20kraj%20Lima4.pdf pp. 8 ,9 и 10</ref>Због овог подвига пуковник [[Љубомир Милић]] унапређен је у чин [[генерал]]а.
[[Датотека:Serbian retreat WWI.jpg|мини|Српско повлачење 1915]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Битка_на_Морави_(1915)”