Султанија Махидевран — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Додавање историјски провереног садржаја са информацијама из књиге признатог историчара, исправљање године рођења једног од синова Хурем, Џихангира, који је у претходној верзији био нетачан. Leslie P. Peirce, професорка са Њујоршког универзитета, једна је од најцењенијих историчарки која се бавила Отоманском историјом и додате информације су из њене књиге, а тичу се историјске личности. Заблуде везане за ову историјску личност последица су фиктивне ТВ-драме, као и прича, и не треба да буду ту. |
исправљање наводника |
||
Ред 31:
О њеном раном животу зна се врло мало. Рођена је вероватно око 1500.године. Сина је подарила Сулејману још док је он био намесник у санџаку [[Маниса|Маниси]], [[1515]]. године. У Сулејмановом принчевском харему у почетку није била међу прворангираним женама, а вишег ранга од ње су биле три жене и њена стипендија је била нижа у односу на њих <ref>Peirce (1993) p. 55</ref> , што говори у прилог томе да није била миљеница. Њен статус и стипендија порасли су након рођења принца. После смрти [[Селим I|Селима I]], [[1520]]. године Сулејман долази на престо, а Махидевран се сели са његовом породицом и харемом у престоницу, [[Истанбул]].
Имала угодан и леп живот у харему као мајка Сулејмановог сина [[princ Mustafa|принца Мустафе]] (1515—1553) док није дошла [[Рокселана|Хурем]], која се врло брзо показала као Сулејманова омиљена жена, а касније и супруга у браку. Хурем је родила првог сина Мехмеда (1521—1543), а потом ћерку Михримах(1522), Селима II, будућег султана ([[1524]]), Бајазита(1525), Џихангира(1531)<ref>Peirce (1993) p. 60</ref> и тако покварила Махидевранин статус мајке јединог Сулејмановог сина. Непријатељство између њих је под контролом држала валиде [[Султанија Ајше Хафса]]. Кулминација се догодила када је у харему наводно избила туча између две султаније која је резултовала чупањем косе и гребањем лица Хурем од стране Махидевран. У свом извештају амбасадор Навагеро (Navagero) наводи:
== Касније године ==
Када је Мустафа стасао, у складу с обичајима, добио је на управу једну провинцију, прво [[Маниса|Манису]], а затим Амасију. Махидевран је као његова мајка морала да пође са њим. 1533.године Махидевран одлази са својим сином у Манису, принчевску провинцију, и тамо управља његовим харемом. Басано (Bassano) бележи да је била вредан саветник свог сина и да му је помагала да га људи заволе. Пратила је свог сина и кад је послат у Амасију 1541.године. Када је Сулејман за време сукоба са Персијом, 1553. године, позвао Мустафу да дође до његовог кампа, мајка му је послала поруку упозорења да отац жели да га убије, али се он о то оглушио и ипак отишао до очевог кампа.<ref>Peirce (1993) p. 56</ref> Сулејман је погубио свог сина због наводне издаје и његово тело је послато у Бурсу. Након појаве претње да ће се јаничари побунити и на престо поставити Мустафиног малолетног сина Мехмеда, Сулејман је наредио и погубљење свог 6-годишњег унука.
Постоји мишљење да је [[Рокселана|Хурем]] утицала на султана и оклеветала Мустафу, али не постоје докази за ове трвдње. Ипак, ако би Мустафа сео на трон то би значило и погубљење свих њених принчева. Сматра се да је са мужем њене кћерке, [[sultanija Mihrimah|султаније Михримах]], [[Рустем-паша Опуковић|Рустем Пашом]] , Хурем покушавала да уклони потенцијалну опасност која је претила њеној деци од стране Мустафе. Мустафа Али, отомански историчар, крајем 16.века за погубљење принца окривљује заверу једне жене и обману од стране зета, што се вероватно односило на Хурем и Рустем пашу. Међутим, притисак јаничара за време Сулејманове болести током 1552. године и њихова жеља да Мустафа седне на престо вероватно су имали највећи утицај на султанову одлуку. Навагеро (Navagero) бележи:
Махидевран је остатак живота живела у Бурси, до краја Сулејманове владавине у великом сиромаштву и дуговима. Након доласка на престо Хуреминог сина [[Селим II|Султана Селима II]], враћа јој се стипендија, купљена јој је кућа, отплаћени су њени дугови и изграђена је гробница принца Мустафе.<ref>Peirce (1993) p. 56</ref> Умрла је [[1580]]. надживевши Сулејмана, Хурем и све њихове синове. Сахрањена је поред свога сина у Бурси у [[Турбе Принца Мустафе|Маузолеју принца Мустафе]] <ref>Peirce (1993) p. 56</ref>, а на гробници је уписана као Махидевран Хатун.
| |||