Душан Бојовић — разлика између измена

Као матурант активно је учествовао у агитацији за Удружену опозицију на изборима [[1935]]. године, а као студент права био је један од организатора и учесник демонстрацијама [[11. септембра]] [[1938]]. године против [[Милан Стојадиновић|Милана Стојадиновића]], који је дошао у [[Никшић]] на прославу пуштања у саобраћај [[Железничка пруга|железничке пруге]] [[Билећа]]-[[Никшић]]. Као студент [[Правни факултет у Београду|Правног факултета]] [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]], активно је учествовао у револуционарном студентском покрету, а у чланство [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југосавије]] примљен је [[1938]]. године. За време распуста, активно је учествовао у организовању партијских организација у родном крају, а посебно се истицао у раду с омладином.

 

 

Крајем августа [[1941]]. године Окружни комитет КПЈ за Никшић, је упутио 300 бораца, међу којима и Душана, у помоћ [[Партизани|партизанима]] источне [[Херцеговина|Херцеговине]], где је окупатор, уз помоћ [[Усташе|усташа]], успео да подстакне братоубилачку борбу између [[Срби|Срба]] и [[Бошњаци|Муслимана]]. Фебруара [[1942]]. године, Штаб [[Никшићки партизански одред|Никшићког партизанског одреда]] послао је Душана, са групом бораца, на сектор [[Пљешевице|Пљешивица]], и именовао га за [[Политички комесар|политичког комесара]] сектора. По повратку са Пљешевице, постављен је за политичког комесара чете у [[батаљон]]у од око 450 одабраних бораца који је, по наређењу [[Главни штаб НОВ и ПО Црне Горе|Главног штаба НОП одреда Црне Горе]], упућен на подручје Комског партизанског одреда, као помоћ у борби против [[ЈВуО|четника]]. У једној од борци против четника на Штавњу тешко је рањен у ногу.

У јесен [[1942]]. године постављен је за политичког комесара Петог (зијаметског) батаљона, а затим Првог батаљона [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пете пролетерске црногорске ударне бригаде]]. Новембра [[1942]]. године постављен је за обавештајног официра бригаде, са којом је учествовао у борбама током [[Четврта непријатељска офанзива|Четврте непријатељске офанзиве]].

 

 

За [[Народни херој|народног хероја]] проглашен је [[20. децембра]] [[1951]]. године.