Перегрин Тук — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: уклањање референцираног садржаја Визуелно уређивање |
|||
Ред 25:
== Пријем ==
Критичарка Џејн Ченс Ниче (Jane Chance Nitzsche) говори о улози Пипина и његовог пријатеља Мерија, још једног хобита, у осветљавању контраста између "добрих и лоших германских господара Теодена и Денетора". Она пише да обојица вођа добијају оданост хобита, али на врло различит начин: Денетор, Намесник [[Гондор|Гондора]], потцењује Пипина зато што је мали и веже га формалном заклетвом, док Теоден, краљ Рохана, поступа с Меријем с љубављу, коју хобит узвраћа
Критичар Том Шипи (Tom Shippey) примјећује да [[Џ. Р. Р. Толкин|Толкин]] користи та два хобита и њихов простодушан једноставни хумор као супротност за много вишу романсу којој је тежио код јуначких и краљевских ликова Теодена, Денетора и [[Арагорн II|Арагорна]]: непознат и старомодан стил писања који је иначе могао да, пише Шипи, у потпуности изгуби своје читаоце.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/8964425|title=The road to middle-earth|last=Shippey, T. A.|date=1982|publisher=Allen & Unwin|isbn=0-04-809018-2|location=London|oclc=8964425}}</ref> Напомиње да Пипин и Мери служе и као водичи који упознају читаоца са виђањем различитих ликова који нису људи, што читаоцу даје до знања да ент изгледа као стари пањ или „готово као лик неког разјареног старца“.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/8964425|title=The road to middle-earth|last=Shippey, T. A.|date=1982|publisher=Allen & Unwin|isbn=0-04-809018-2|location=London|oclc=8964425}}</ref>
|